Specijalno vaspitanje za nevladin sektor i nezavisne medije

Cilj tog zakona je potpuna jasan – aktuelna vlast u Banjaluci želi nevladine organizacije, koje se finansiraju iz stranih donacija, prikazati kao strane plaćenike i, samim tim, kao domaće izdajnike. Analogno tome, vlast, koja stoji iza ovakvog drakonskog, retrogradnog zakonskog rešenja, ako se meri po aršinima establišmenta, je patriotska.

„Patriote su, naravno, oni koji su u vlasti i koji upravljaju svim tim procesima, a, s druge strane, imate nevladine organizacije, koje se etiketiraju kao strani plaćenici i domaći izdajnici, a da, pritom, nemate nijedan dokaz za to“, ocenio je bloger Srdjan Puhalo.

Ta matrica poodavno je aktuelna u ovom entitetu, na njoj režim Milorada Dodika već predugo istrajava, a upućivanje Nacrta zakona o javnosti rada neprofitnih organizacija u Narodnu skupštinu, i to po hitnoj proceduri, svedoči da je potrebno naći „opipljivog neprijatelja“ u predizbornoj kampanji koja treba da uslijedi.

„Ako hronološki gledamo, u suštini, sve što zanima ovu vlast je da drži stvari pod kontrolom. Sve što se izmiče njenoj kontroli, u stvari, stvara problem, kao što sve što ima pod kontrolom izaziva blago gađenje svih tih istih ljudi, koji tu rade“, smatra glavni i odgovorni urednik projekta „Buka“ Aleksandar Trifunović.

Taj „opipljivi neprijatelj“ jeste, kako vlasti smatraju, nevladin sektor, uključujući i nekoliko medija, preciznije portala, koji ukazuju na devijantne pojave u društvu u kojem živimo.

„Ono što je tu važno je, u stvari, to da vi imate jednu crno-belu sliku u kojoj te ljude koje nazivate stranim plaćenicima i domaćim izdajnicima na sve moguće načine diskreditujete, ne samo njihov rad, nego njih kao ljude. Realno, sutra svaka budala na ulici ima pravo da vas zaustavi, da vam razbije glavu, jer, bože moj, neko iz vlade, predsjednik Republike Srpske ili neki političar je rekao da ste vi strani plaćenik i domaći izdajnik“, naglašava Puhalo.

Upućivanje zakona u hitnu proceduru nije spriječila ni prateća dokumentacija, koja ide uz zakon i u kojoj je naglašeno da je on neprimjenjiv.

Predsjednik RS Milorad Dodik najavio je donošenje ovog zakona do kraja leta, ističući da je u skladu sa praksom u mnogim zemljama.

„Niko im ne brani da nastave to da rade, samo će to morati da se kontroliše sa stanovišta informisanja javnosti ko je šta dobio i ko šta radi“, rekao je Dodik.

„Jedna od najvećih štetočina ovog prostora, Republike Srpske, je aktuelna vlast, koja je za više od deset godina apsolutne vladavine, uspela da zaduži entitet za milijarde stranog novca koji nama spočitava. Da zaduži generacije koje dolaze, koje, u stvari, po onome što vidimo, ne žele da ostanu ovde. Ti ljudi odlaze“, ističe Trifunović.

Iz Vlade Republike Srpske stiglo je pojašnjenje da je reč o aktu prepisanom iz američkog zakonodavstva, što je potpuno netačna formulacija. Medjutim, to je i veoma interesantno, jer je stiglo i do samog predsednika Rusije Vladimira Putina, koga je Dodik, prilikom susreta u Sankt Peterburgu, obavestio da se, kako je rekao, radi na urušavanju Republike Srpske.

„Upoznao sam ga (Putina) sa mnogim projektima koji idu u smeru da oslabe Republiku Srpsku. Upoznao sam ga sa ogromnim izdvajanjem novca, pre svega, Amerikanaca, koji ulažu 12 miliona dolara za pomoć medijima i šest miliona za program takozvanog sprečavanja ruskog uticaja, što je direktno stvar koja se u Bosni može uperiti samo protiv nas. Kada dodate Britance, koji imaju sličan program, i mnoge druge koji imaju skrivene programe, to govori koliko je novca pripremljeno da bi se Republika Srpska destabilizovala i doveli poslušnici, koji bi trebalo da okrenu Repububliku Srpsku, pre svega, ka njenom nestanku“, rekao je Dodik.

Istina je da se iz SAD-a plasira pomoć nevladinom sektoru i medijima, ali pomoć stiže i iz organa vlasti Republike Srpske delu NVO i medijima koji su pod njihovom kontrolom. A taj deo uopšte nije obuhvaćen zakonom. Dovoljno je podsetiti da je upravo Dodikova vlast početkom 2010. godine podelila 14 miliona maraka medijima.

„Nikada nismo videli nijedan izveštaj o tome šta su ti ljudi, koji su dobili taj novac, uradili i sa tim medijima i sa tim novcem, našim novcem“, tvrdi Trifunović.

Priča o američkim donacijama samo je, van svake sumnje, nezgrapan povod za Nacrt zakona o javnosti rada neprofitnih organizacija, a stvarni uzrok leži u želji vlasti da se, kolokvijalno rečeno, začepe usta i onom malom broju kritičara u Republici Srpskoj.

„Svaki put kada se desi bilo kakva vrsta bunta, bilo kakva vrsta protesta, poteže se to pitanje i pokušava se skreniti i krivica i pažnja na nekakve strane centre moći koji svime upravljaju. U stvari, namera je da se uguši bilo kakva vrsta kritike“, smatra Ivana Korajlić iz Transparency International-a BiH (TI BiH).

Posebno je interesantno da je Dodik o svemu obavestio Putina, predsednika države koja je još 2012. godine donela zakon da se sve NVO koje primaju stranu finansijsku pomoć, prijave kao „strani agenti“. Taj zakon je u Rusiji 2015. godine nadogradjen novim, koji omogućava zabranu rada nevladinim organizacijama koje ruske vlasti i predsjednik Putin smatraju nepoželjnim.

Nema nikakve dileme da Dodik gaji Putinovske ambicije spram nevladinog sektora, jer se u nacrtu Zakona precizira da neprofitnim organizacijama nije dozvoljeno političko delovanje.

„Te političke aktivnosti su definisane kao svaki oblik delovanja radi formiranja javnog mnjenja, delovanja prema institucijama i slično. To je potpuno apsurdno, jer svaka organizacija koja deluje u odredjenoj oblasti, usmerava svoje aktivnosti tako da unapredi neke stvari, pokušava da utiče na proces donošenja odluka, pokušava da informiše javnost… Ispada da je svaki oblik delovana usmeren na formiranje javnog mnjenja“, pojašnjava Korajlićeva.

Oglasile su se i NVO, oštro protestujući protiv nametanja ovakvog zakonskog rešenja, za koje se ne zna ni predlagač.

Do kraja leta, do kada je Dodik najavio usvajanje zakona, ostalo je još vremena i nekoliko zasedanja parlamenta. Aktuelna vlast je odjednom ućutala oko ovog dokumenta. On je još uvek u proceduri, a bude li usvojen, vratiće društvo u najmračniji deo srednjeg veka.

„Ja ne mislim da od bilo koga tražim dozvolu da radimo. Ako uslovi budu takvi, nepodnošljivi za rad i ako ja budem morao da tražim dozvolu da mislim, ja neću živeti ovde. I to otvoreno kažem. To je sila većine i na tu prisilu ja ne želim da pristanem. To bi značilo da pristajem na neslobodu, to bi značilo da pristajem da radim u uslovima u kojima su spaljivani ljudi zbog prava na slobodnu misao“, zaključio je glavni i odgovorni urednik „Buke“.