Pre 10 godina, 29. januara, u već pomalo zaboravljenom kafeu Vino i grad, tadašnji direktor Centra za istraživalko novinarstvo Đorđe Padejski svečano je u etar “pustio” tekst koji se ticao malverzacija na niškom aerodromu, a koji je označio i zvaničan početak rada portala.
Ideja koju su pokrenuli Predrag Blagojević, Vitomir Ognjanović i Aleksandar IIić danas je novinarski brend juga Srbije, a Blagojević, koji je bio i prvi dugogodišnji glavni urednik, kaže da se u startu nije razmišljalo na duge staze, kao i da je sve što se desilo prethodnih 10 godina prevazišlo njegova očekivanja.
Pre svega sam ponosan na standarde koje smo postavili čak i van granica Srbije. Ne nudimo samo informacije, već i kontekst. Često informacija sama za sebe ne govori dovoljno i obaveza je novinara da pokažu zašto je sve to bitno. Na kraju, verujem da smo lokalne vesti podigli na nacionalni nivo. Pre te 2010. su informacije iz Pirota, Leskovca, Niša… stizale maksimalno do Ražnja. Sada se lokalni moćnici upravo toga i plaše, što informacije o njihovom neradu ili zloupotrebama vidi cela zemlja, a sve češće i ceo svet – kaže Blagojević.
Već pomenut tekst o malverzacjama doneo je Blagojeviću i Južnim vestima Nagradu za istraživačko novinarstvo, a još 2 puta su tekstovi novinara ovog portala bili među 5 najboljih istraživačkih u Srbiji – 2017. i 2019. godine.
Novinari i urednici su redakciji doneli nagrade Dušan Bogavac za etiku hrabrost, Stanislav Staša Marinković, Katarina Preradović i Slađana Veljković. Lokalne nagrade Šetač i LAF i nagradu za najboljeg sportskog novinara godine.
Međutim, Blagojević ističe i međunarodna priznanja.
Činjenica da su JV čest izvor medijskih giganata poput Gardijana, Rojtersa i zvanični partner BBC, govori o kvalitetu i kredibilitetu našeg rada – zaključuje Blagojević.
Ko je to stvarao i ko stvara tu magiju?
Jedan od onih koji, pola u šali, pola u zbilji, iščekuje makar televizor za 10 godina rada u Južnim vestima je aktuelni šef dopisništva – Aleksandar Kostić. Fizički stacioniran u Svrljigu, ali mislima rasut po jugu Srbije, u redakciji poznat kao Kosta, priseća se prvih dana iz Jeronimove.
Iako sa ove vremenske distance smatram da smo bili mala, ali hrabra ekipa koja se pokrenula interesom običnog čoveka, što i govori današnji slogan „Imaš pravo da znaš“, tada nismo ni slutili u šta se upuštamo i u kom pravcu idemo, jer nismo imali na koga da se ugledamo, niti čiji primer da sledimo. Sada smo primer drugima i, nakon decenije u Južnim vestima, zaista sam na to ponosan – kaže Kostić.
Pored Koste, najdužim stažom može da se pohvali i Ljubica Stojanović, koja je u međuvremenu i promenila prezime u Jocić. Ova dama je dugo bila prva violina sportske rubrike, a sada je neko čijim se visprenim komentarima na društvenim mrežama čitaoci neretko dive.
Deceniju iza sebe, kako kaže, teško može svesti na nekoliko rečenica.
Menjalo se dosta toga u godinama koje su počele u Jeronimovoj, u malom društvu, ali uz velike ambicije, planove i snove. Rasla je ekipa, rasla su i očekivanja, ali i Južne vesti. Lepi događaji su tu da se prepričavaju, ružni da se ne zaborave, a svaki je činio ono što su Južne vesti uvek bile – izvor pravih informacija – kaže Ljubica.
Bilo je i onih koji su u Južnim vestima ređali ciglu po ciglu u jednom periodu svog profesionalnog rasta i rasta portala, a onda su odlučili da krenu dalje, nekim svojim putem. U danu kada se sećamo svakog napisanog slova, ne možemo a da ne pomenemo nekrunisanu kraljicu reportaža – Sanju Janačković.
„Zvaću Južne vesti“ je rečenica koju sve češće možete čuti na ulici i u javnim ustanovama, a kojom Nišlije pokazuju neizmerno poverenje mediju koji već 10 godina radi u njihovo ime. Od toga ne postoji bolji pokazatelj kredibiliteta, koji su Južne vesti stekle objektivnošću, a novinari jednakim entuzijazmom i za „male“, i za „velike“ priče – priča Jančkovićeva.
Mnogi su, poput Sanje, prošli kroz redakciju. Neki je pamte bolje, neki gore, a ima i onih koji su kao Stefan Marković i Marija Vučić nastavili da kopaju po zgarištu korupcije i organizovanog kriminala i da se bore za slobodu medija u prestonici – u istraživačkim redakcijama CINS-a i KRIK-a.
Izazov i pravo novinarstvo
Bilo je i onih koji su sve o pravom novinarstvu čuli na letnjim školama Južnih vesti, ali i ljudi koji su želeli baš da budu deo tima koji ne daje da jug Srbije ima samo stajaću vodu. Jedna od njih je i Milica Dejanović, najnoviji borac u našoj redakciji i aktuelna dopisnica iz Vranja.
Južne vesti su osnovane dok sam ja bila na početku studija novinarstva. Svi smo ih čitali i zamišljali da ćemo jednog dana baš da budemo deo tima koji govori glasno, bez straha i naziva stvari pravim imenom. Kasnije shvatiš da je sloboda koju si idealizovao uslovna i kad ti se ukaže prilika da stvarno budeš deo takvog tima to je nešto što jednostavno duguješ sebi jer podseća na sve zbog čega si ikad poželeo da se baviš tim poslom – kaže Milica.
Za 10 godina na portalu je objavljeno više od 60.000 vesti, a da tako bude i ubuduće stara se tim ljudi pod dirigentskom palicom Gordane Bjeletić i Jelene Canić Milanović. Redovnim čitaocima sigurno ne promiče oštro pero Milana Zirojevića, kao ni borba za svaku kap vode sa Stare planine koju kroz svoje članke na, uskim, ali jakim plećima, nosi Ljuba Filipov zadužen za Pirotiski okrug.
Da celoj Srbiji kaže da Leskovac nije samo Roštiljijada, kao što Jablanički okrug nije samo Leskovac, trudi se Bojana Stamenković, a ako ne vidite od smoga, znajte da će o tome, ali i brojnim drugim temama da piše Jovana Adamović.
Sve o sportu na jednom mestu, na portalu Južnih vesti, uz Ljubicu piše najmlađa, ali i najsrčanija među nama – Milica Jovanović. Dok Toplica mirno teče, za čitaoce iz ovog kraja, informacije “peče” Ljubiša Mitić.
Još jedan matuzalem u redakciji, koji će od aprila krckati svoju devetu godinu u Južnim vestima, je i Aleksandar Stankov. S obzirom da je potpisnik ovih redova, neprofesionalno je i da komentariše. Sve što misli čitajte u njegovoj kolumni četvrtkom, a kako pamti skoro celu deceniju u redakciji, najbolje govori boja njegove kose i to što je baš on rešio da delić istorije pretoči u tekst.
Da se čitamo i narednih 10 godina, jer imaš pravo da znaš.
Filmovi o novinarima i za novinare
Snaga dobre priče: O mitologiji medija
Deset medijskih sporazuma za „zajedničku budućnost” sa Kinom, zemljom cenzure i progona novinara
Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.