120 godina Politike, najstarijih dnevnih novina na Balkanu

„Nigde se tako lako ne zaboravlja da neko može imati i protivno uverenje, pa da je ipak to uverenje i pošteno i iskreno. Odmah se podmeću neke zadnje misli i podmukle namere svakome, koji je drugog mišljenja pa se onda čudimo otkud tolika ogorčenost.” Ovo je u prvom broju „Politike” 25. januara 1904. godine u uvodniku „Zadatak nezavisne štampe” napisao osnivač i urednik ovog lista Vladislav Ribnikar”, prenosi Magazin Politika.

Foto: Cenzolovka

Za proteklih 120 godina izlaženja u kontinuitetu, osim u vreme Prvog i Drugog svetskog rata i štrajka u leto 1992, najstariji dnevni list na Balkanu imao je i uspona i padova. Dovoljno je istaći nekoliko slavnih autora koji su pisali za Politiku poput Branislava Nušića, Vladimira Dedijera, Veljka Petrovića pa, s vremena na vreme, i Ive Andrića, Željka Milićevića pa da bude jasno koliko je ona ostavila tragova na ovim prostorima.

Ono po čemu je istorija Politike svakako izuzetna su dve posebno važne rubrike koje su vrlo kredibilan izvor informacija o svetu u poslednjih 120 godina. Reč je o kulturnoj i spoljno-političkoj rubrici.

Politikini dopisnici iz inostranstva, vrhunski poznavaoci zemlje i regiona u kojem su boravili i ostavili izuzetno snažan trag u istoriji novinarstva, jesu, na primer, Živojin Balugdžić, ugledni diplomata Kraljeine Jugoslavije koji se javljao iz sveta pod pseudonimom XYZ, zatim nenadmašni Miroslav Radojčić (London), Jurij Gustinčić i Aleksandar Nenadović (Njujork), Risto Bajalski (Moskva), Dragoslav Rančić (Peking), Đuka Julijus (Latinska Amerika), Voja Đukić, Dragoljub Guca Trailović i Aleksandar Prlja (Pariz), Đorđe Radenković (Madrid).

Borivoje Erdeljanin (Bliski Istok) i Boško Jakšić su i danas aktivni analitičari svetskih političkih kretanja iako su obojica odavno u penziji. Spoljnopolitička rubrika je bila toliko razvijena da je u jednom trenutku imala čak 15 dopisnika u navažnijim svetskim metropolama, piše Politika.

Ovakvom redakcijom su se retko mogle pohvaliti i novinske agencije kojima su dopisnici modus operandi. Dan novinarima, u svim redakcijama u tadašnjoj SFRJ, političarima, ekonomistima, kulturnim pregaocima, ali i mnogobrojnim čitaocima počinjao je upravo čitanjem Politikinih spoljnopolitičkih stranica. Sa posebnim zadovoljstvom čitane su spoljno-političke stranice za vikend kada su dopisnici iz sveta slali eseizovane tekstove o kuriozitetnim zanimljivostima iz zemlje ili regiona u kojem rade.

Spoljopolitičke strane su bile prostor koji je pružao ne samo vesti iz sveta, već i prave eseje o kulturi, umetnosti, običajima i to u vreme kada nije bilo interneta i informacija koje su dostupne na „jedan klik“.

Osim ove još jedna rubrika je obeležavala Politiku a to je „Kultura“, posebno kulturni dodatak subotom, čije je prvo izdanje objavljeno 14. aprila 1957. Sve što je bilo vredno pažnje javnosti imalo je svoj prostor u Kulturnom dodatku koji je svojevrsna istorija umetnosti svih vrsta u zemlji i svetu bilo da je reč o književnosti, pozorištu, izložbama, filmovima, festivalima, kulturi kao fenomenu.

Kako i priliči na velike jubileje se uvek ističe ono najbolje, ali bi ipak trebalo da se ukaže i na ne baš tako dobru praksu a ona se, nažalost, na unutrašnjo-poilitičkim stranicama Politike proteže već više od 30 godina, tačnije od 1989. i Gazimestana. Politika je tako od najstarijeg, vrlo nezavisnog dnevnog lista, koji je prkosio raznim režimima, poklekla pred populističkom i nacionalističkom politikom vladajućih elita krajem XX veka koje su dovele do raspada Jugoslavije, a danas do kontroverzi obeleženih različitim aferama o kojima na stranicama Politike nećete ništa moći da pročitate.

Nažalost, na ovim stranicama Politike su ove i ovakve političke i ekonomske vladajuće elite veličane a potpuno su zanemarene sve afere koje su ih i koje ih i dalje prate. Nema pluralizma mišljenja, nema kvalitetni polemika, argumentovanih istraživačkih tekstova. Politika nije više prostor za suočavanjem sa krizama trećeg milenijuma. Sve češće je promoter vladajuće populističke politike i nekritička saveznica vlasti.

Svi mediji su izveštavali 24. januara o „Svečanost u Kolarčevoj zadužbini koja je održana uz prisustvo visokih državnih zvaničnika, ministara, predstavnika diplomatskog kora, verskih zajednica, kao i novinara, lektora, urednika – svih onih koji učestvuju u stvaranju ovog lista”. Uz jednodušno isticanje da je, kako prenosi RTV „najstariji i najugledniji list na ovim prostorima izdržao test teških vremena kroz koje je naša zemlja prolazila. Istorija duga 120 godina pamti ratove, bombardovanja, smenu nekoliko predsednika i desetina premijera. Ipak, postoji nešto sto se ne menja s godinama. Politika se čita. Uz nju se raste i obrazuje se”.

Nismo sigurni da je to danas baš sve tako. Na protiv medijska istraživanja ukazuju na to da Politika ostaje najstariji dnevni list na Balkanu, ali danas svakako ne i najugledniji.