Akcija za pomoć ljudima bez doma: Beskućnici prodaju Danas

Po deset primeraka naše dnevne novine svakodnevno se poklanja ljudima bez doma, koju su bili raspoloženi da se uključe u ovu humanitarnu akciju, a sav novac koji zarade ide njima, kako bi obezbedili bar neki prihod u periodu vladavine pandemije korona virusa.

Prodavci će pored novina nositi i bedževe Danasa, a jedan od njih, Ljubomir Kojić, priča za naš list kako se snalazi na ulici.

– Ako budem počeo svoju životnu priču, od toga ćeš moći da napišeš knjigu. S obzirom da ne kradem i ne otimam, gledam nekako da se snalazim. Ko može da mi pomogne, pomogne. Idem po kantama, nađem neku robu, garderobu i hranu to je prvo – kaže on i dodaje: „Postoje i ljudi što nam pomažu za hranu i te zezalice“, misleći na Združenu akciju Krov nad glavom, a preko kojih je i Danas stupio u kontakt sa beskućnicima.

Oni se skoro svakodnevno skupljaju da beskućnicima u podzemnom prolazu kod Terazija podele obroke. Tu smo ih i juče zatekli kako, sa maskama i rukavicama, ređaju upakovan ručak, plastične kašike i vekne hleba.

Igor Stanojević iz Krova nad glavom kaže da je od uvođenja vanrednog stanja Združena akcija počela da se angažuje i da prikuplja pomoć i hranu za ugrožene jer su uočili da su beskućnici izgubili pristup pijaćoj vodi i da im je znatno smanjen pristup ostalim resursima – hrani i higijeni.

To je, prema njegovom mišljenju, posledica uvođenja vanrednog stanja. Ovoj akciji snabdevanja u hrani, higijenskim i finansijskim sredstvima, koje prikupljaju za trenutno najugroženije stanovnike Srbije, svakodnevno se priključuju ljudi, a broj beskućnika koje hrane iznosi oko četrdesetak.

U tome im pomaže i Solidarna kuhinja, kao i jedan ketering koji donira obroke.

– Teško nam je da sedimo besposleni dok su ljudi u ovoj meri ugroženi jer verujemo da neka osnovna prava treba da postoje, između ostalog krov nad glavom, a da ne govorim o obroku. Ovi ljudi su ostavljeni bez svega toga – zaključuje Stanojević.

On je potom odneo pakete sa novinama, dok su njegove koleginice i kolege nastavile da razvrstavaju i serviraju obroke.

U mračnom podzemnom prolazu zatekli smo desetak beskućnika koji su razgovarali i jednog velikog žutog psa koji je dremao. Među njima bio je i Kojić, koji je povodom novonastale situacije sa izbijanjem pandemije virusa kroz šalu primetio: Ova situacija je kao onaj film Resident evil, za jedno dve-tri godine narod će da postane zombi.

– Prihvatio sam da prodajem Danas da bih mogao da se krećem po ulici. S obzirom da sad radimo sa novinama, imamo bar neki znak, bedž, da narod vidi da ti nisi ukrao te novine nego radiš sa novinama, ne samo narod nego i država i policija – kazuje Kojić, koji je od detinjstva na ulici. Prema njegovim rečima, sve je više njih sa sličnom sudbinom.

– Kako godine prolaze, sve je više i više naroda na ulici. Od moje sedme, od kako znam za sebe – znam za ulicu. Sad da me neko pita šta je ulica ja bih mu rekao bratski, ili sestro moja, zaobiđi tu stranu priče, gledaj da nađeš bolji život – ukazuje on i dodaje da se dosta klinaca prevari u tome da će ulica da ih nauči ko su i šta su.

„Prvo treba da upoznaš sebe i shvatiš šta možeš ili ne možeš“, zaključuje Kojić, a vi budite humani i kupite Danas – na ulici.