Foto: novisad.rs / Preuzeto sa voice.org.rs
Iz biografije se može pročitati da je Ćaćić osnovno i srednje obrazovanje stekao u Tivtu, da je u nepoznatom vremenskom intervalu studirao na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu a da je diplomu stekao tek 20 godina kasnije na privatnom, da je u novinarstvu 25 godina, te da sve do dolaska na RTV sredinom 2017. godine nije stekao mnogo televizijskog iskustva.
Sagovornike VOICE-a koji su pročitali Ćaćićevu biografiju ne čudi zašto ju je menadžment RTV-a godinu dana krio od javnosti. Smatraju da je nedopustivo da neko sa takvim profesionalnim iskustvom i veštinama postane glavni i odgovorni urednik velike medijske kuće, te ocenjuju da bez političkog uticaja nikada ne bi mogao da bude izabran na konkursu.
„Na osnovu iščitavanja CV-a Nenada Ćaćića nameće se jedini mogući zaključak – da na osnovu njegovih kvalifikacija ni u kom slučaju nije mogao biti uzet u razmatranje za glavnog i odgovornog urednika, a kamoli za imenovanje“, izjavio je za VOICE predsednik Sindikata kulture, umetnosti i medija „Nezavisnost“ Dragan Milanović Pilac.
Generalni sekretar Nezavisnog udruženja novinara Srbije Svetozar Raković smatra da i sama činjenica da je Ćaćićeva biografija obznanjena nakon bezmalo godinu dana od njegovog postavljenja „govori više nego bilo koji komentar o njegovoj biografiji“. „I to putem zahteva o dostupnosti informacija od javnog značaja“, izjavio je Raković za VOICE.
U biografiji koju je RTV dostavio tek po naredbi poverenika za informacije od javnog značaja od 18. aprila 2018, ovoga puta zaštićeni su samo Ćaćićevi lični podaci, dok su informacije o radnom iskustvu, obrazovanju i ostalim kvalifikacijama vidljive. Prethodno je RTV dostavio redakciji VOICE-a Ćaćićevu biografiju u kojoj su i lični podaci i sve ostale informacije do te mere „zaštićene“ da su dovedeni do neprepoznatljivosti.
Tim povodom, poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić je 13. septembra prošle godine na svom nalogu na Tviteru prokomentarisao da pokrajinski javni medijski servis građanima „dugim crnim mrljama čini dostupnim biografije kandidata za glavnog i odgovornog urednika“.
„Obrazovanje… duga crna mrlja! I dalje uglavnom mrlje. Javni servis ovako javnosti ‘čini dostupnim’ biografije kandidata za glavnog urednika?!“, napisao je poverenik u tvitu koji je prokomentarisao veliki broj njegovih pratilaca.
Kada je reč o stečenom obrazovanju, Nenаd Ćaćić u biografiji navodi da je završio osnovnu školu u Tivtu 1982. godine, a da je srednju školu završio u istom crnogorskom gradu, ali – pet godina kasnije.
Ćaćić dalje navodi da se na Fakultetu tehničkih nauka upisao na smer Inžinjer saobraćaja, ne navodeći koje godine. Takođe ne navodi koliko se na tom fakultetu zadržao, odnosno da li je isti i završio.
Od izvora u FTN-u redakcija VOICE-a saznaje da se Ćaćić na taj fakultet upisao krajem osamdesetih godina prošloga veka, ali da nije često viđan na predavanjima i da pomenuti smer nikada nije završio.
Stoga se nameće pitanje zbog čega je Ćaćić upisao u svoj CV ovaj nebitan podatak jer na FTN-u nije stekao diplomu.
Ćaćić u biografiji navodi da je diplomirao tek na Univerzitetu Privredna akademija u Novom Sadu, na smeru Inžinjer saobraćaja. Međutim, ponovo izostavlja godinu upisa i godinu diplomiranja, što čitaoca biografije dovodi u svojevrsnu zabludu.
Sam Ćaćić u intervjuu za list Dnevnik naveo je da se na FTN upisao 1987. te da je zbog novinarskih obaveza diplomirao 2016, ne navodeći ime fakulteta. „Služio sam vojsku u Puli 1987. godine i u decembru dobijem prekomandu u Novi Sad. Bio sam na Limanu 4 u mornarici i tada sam zaražen virusom novosadskim. Čim sam 1. septembra izašao iz kasarne, već 17-18. septembra sam ponovo bio u Novom Sadu da upišem Saobraćajni fakultet koji sam, nakon poduže pauze zbog novinarskih obaveza, završio pre mesec dana“, reče Ćaćić novembra 2016.
Prema rečima Dragana Milanovića, bez obzira da li je postao diplomirani inženjer saobraćaja na FTN-u ili tek na privatnom fakultetu, Ćaćić nije kadar da vodi pokrajinski javni medijski servis. „Čak i ovako stečena diploma nije adekvatna za obavljanje poslova u javnoj medijskoj ustanovi i više je primerena nekoj drumskoj ili saobraćajnoj organizaciji“, smatra on.
Ćaćić uglavnom radio u mnogobrojnim lokalnim medijima, najmanje na televiziji
Glavni urednik u akciji ilegalne seče “badnjaka” na Fruškoj gori
Ćaćić u biografiji piše da je u novinarske vode prvi put zašao pre 25 godina, a da je profesionalno u novinarstvu 21 godinu. „Radio sam u svim vrstama novinarstva (pisano i elektronsko), sarađujući sa dnevnim novinama, sedmičnim, dvonedeljnim i mesečnim časopisima te sa radio i televizijskim stanicama“, veli Ćaćić u svom CV-u i u nastavku nabraja redosled angažovanja.
Piše da je radio u mesečnoj sportskoj reviji „NS sport plus“ (1992-1998), zatim u listu novosadskih studenata „Index“ (1992-2000), i dvonedeljniku „Marketing magazin“ (1995-1997) gde je uređivao rubrike sport, reportaža i crna hronika.
Ćaćić se oprobao u Radiju 021, gde je 1997. i 1998. pratio rad gradskih preduzeća i uređivao sportske emisije. Od osnivanja 1998. bio je angažovan u dnevnim novinama “Glas javnosti“, prvo kao dopisnik iz Novog Sada, a 2005. postaje šef dopisništva i tu funkciju obavlja do 2008.
Od 2008. radio je za Građanski list, gde je bio urednik sportske i unutrašnjopolitičke rubrike i urednik deska. Kada je došlo do promene naziva lista u NS reporter i drastične promene uređivačke politike udesno postavljen je za zamenika glavnog i odgovornog urednika, gde je ostao do 2012.
Tad prelazi u novinsku agenciju Tanjug gde je, kako kaže, bio na poziciji urednik-šef dopisništva sve do aprila 2017 (nakon smanjenja broja novinara jedno vreme bio je samom sebi šef), kada je prešao u RTV na mesto zamenika urednika u Informativnom programu televizije. Samo tri meseca kasnije izabran je za glavnog i odgovornog urednika. Nekoliko meseci nastavio je da izveštava i za ugašeni Tanjug, uz dozvolu direktora RTV-a.
Kada je reč o ranijem televizijskom iskustvu, ono je u Ćaćićevom slučaju veoma skromno. Ćaćić navodi da je 2004. kratko bio angažovan kao urednik jutarnjeg programa na novosadskoj televiziji M84 (?!), a od 2005. do 2007. bio je u novosadskom dopisništvu subotičke Super TV.
Dipl.ing. Ćaćić i master Toma
Na Fakultetu tehničkih nauka 1978. godine osnovan je Saobraćajni odsek, koji je kasnije prerastao u Departman za saobraćaj. Osnovne akademske studije traju četiri godine sa obavezom sticanja 240 ESPB. Predmeti su jednosemestralni i podeljeni su u četiri grupe i to: akademsko-opšteobrazovne, teorijsko-metodološke, naučno-stručne i stručno aplikativne.
Kako se navodi na sajtu FTN-a, veliki broj izbornih predmeta omogućava studentima profilisanje za određene oblasti i različite vidove saobraćaja. Studenti stiču specijalizovana i multidisciplinarna znanja u cilju rešavanje kompleksnih problema iz oblasti sabraćaja, a po završetku studija stiču zvanje diplomirani inženjer saobraćaja.
Visokoškolska ustanova koju je pre godinu i po završio Ćaćić nosi ime Fakultet za ekonomiju i inženjerski menadžment (FIMEK), koja je u široj javnosti postala poznata po tome što je na njoj master studije završio bivši predsednik Srbije Tomislav Nikolić.Studijski program Drumski saobraćaj i transport spada u prirodno-matematičko naučno polje, deo su Osnovnih akademskih studija i traju četiri godine. Ovaj program traje četiri godine (osam semestara) a svršeni studenti dobijaju takođe 240 ESPB i stiču svanje diplomiranog inžinjera saobraćaja. To je ujedno sve što se može pročitati o ovom programu na sajtu FIMEK-a.
Ono što se navodi o ovom i ostalim studijskim programima je podatak da su studenti FIMEK-a po završetku studija „visoko osposobljeni za rad u oblastima poslovne ekonomije, finansija, bankarstva, međunarodne ekonomije, diplomatije i menadžmenta u prehrambenoj industriji, biljnoj i stočarskoj proizvodnji, ekologije i zaštite životne sredine, informatike i informacionih tehnologija“.
Najvažniji uslovi na konkursu za glavnog i odgovornog urednika RTV bili su visoka stručna sprema kandidata, najmanje pet godina iskustva na uredničkim ili složenim novinarskim poslovima, znanje jednog svetskog jezika, poznavanje tehnologije proizvodnje i emitovanja radijskih odnosno televizijskih programa i profesionalne sposobnosti iskazane u dosadašnjem radu.
O svojoj karijeri u Tanjugu Ćaćić piše sledeće: „Nakon 31. oktobra 2015. i odluke Vlade Srbije o prestanku rada Tanjuga pa sve do 20. aprila 2017. u Tanjugu sam na istim poslovima angažovan na osnovu ugovora koji sam potpisivao na osnovu rešenja Vlade da se direktorka Tanjuga ovlašćuje da sa određenim brojem zaposlenih potpisuje ugovore o poslovnom angažovanju do konačnog rešenja statusa nacionalne novinske agencije Tanjug“.
Dragan Milanović Pilac smatra da su veoma sumnjive okolnosti pod kojima je Ćaćić nastavio da radi za Tanjug nakon zvaničnog prestanka rada, jer se ta novinska kuća sada već nekoliko godina „nalazi potpuno van zakonske forme delovanja“. „Mesto glavnog i odgovornog urednika RTV-a, između ostalog, trebalo bi da bude mesto sa koga se brani pravni sistem Srbije“, smatra Milanović.
Ćaćića izabrali političari, a ne struka?
Stručna osposobljenost kandidata proveravana je uvidom u prijavu, razgovorom sa kandidatom, na osnovu javno dostupnih informacija, a znanje jezika odgovarajućom ispravom, usmenim razgovorom ili pismenom proverom.Kandidati za glavnog i odgovornog urednika su bili u obavezi da dostave izvod iz matične knjige rođenih, uverenje o državljanstvu, diploma o stručnoj spremi, isprave kojima se dokazuje radno iskustvo u struci (pisani dokaz iz kojeg se može ustanoviti na kojim poslovima, sa kojom stručnom spremom i u kom periodu je kandidat obavljao poslove) i izjava da kandidat nije nosilac javne funkcije ni funkcije u političkoj stranci, kao i da ne uživa imunitet od odgovornosti.
Na prošlogodišnji konkurs za glavnog i odgovornog urednika Prvog programa televizije prijavilo šest kandidata. To su: Nenad Ćaćić, Dragutin Remecki, Dragan Jurakić, Dragan Krstić, Zoran Cvetković i Gordana Bralić Bingulac.
Kako je VOICE ranije pisao, uz izabranog Ćaćića, u najužem izboru za glavnog i odgovornog urednika bili su Remecki i Jurakić. Remecki je autor i voditelj emisije namenje penzionerima “Dodati život godinama” i poverenik Samostalnog sindikata JMU RTV, dok je Jurakić autor emisije koje se pretežno bavi temama iz Evropske unije “Pod istim krovom” i ranije je bio na odgovornim funkcijama.
“Jurakić i Remecki dugo godina već rade na televiziji, bili su i na odgovornim funkcijama što znači da su upoznati sa tehonologijom rada. To se ne bi moglo reći i za Ćaćića, koji je odnedavno na televiziji i poznavanje tehnologije rada mu nije jača strana. Uz to, upitno je i da li ima dovoljno neophodnog iskustva na istim ili sličnim poslovima”, rekao je za VOICE uoči imenovanja izvor iz menadžmenta.
Prema istom izvoru, iako nikad nije radio na televiziji, Ćaćiću su davane najveće šanse jer ga je protežirao kabinet novosadskog gradonačelnika Miloša Vučevića. O tesnim vezama sa vladajućom strankom govorila su i novinarska udruženja po njegovom imenovanju.
Novinarska nagrada za promociju Novog Sada na predlog Exita
Ćaćić u svojoj biografiji navodi da je dobitnik Oktobarske nagrade Novog Sada za 2016. godinu. Kako je tada saopšteno, Ćaćić je nagradu dobio „za objektivno i profesionalno izveštavanje i promociju vrednosti Novog Sada“. Za nagradu ga je, pored ostalih, predložio direktor muzičkog festivala Exit Dušan Kovačević.
Zanimljivo da je Ćaćić samo nekoliko godina ranije imao neprijatan incident tokom snimanja sa predsednikom UO Udruženja “State of Exit” Rajkom Božićem. Naime, Božić je napustio snimanje po završetku Exita 2012. kada ga je Ćaćić pitao: Jedno pitanje, najlogičnije, koje svake godine postavljamo, hoćemo li saznati koliko je tačno prodato karata na Egzitu i da li ćemo saznati koliki je PDV uplaćen državi? Božić je sugerisao Ćaćiću da je trebalo da se bolje pripremi za razgovor i da su mu pitanja neozbiljna.
Tanjug je kasnije objavio saopštenje kojim je tvrdio da Božić napustio snimanje u momentu kada ga je Ćaćić pitao „kada će biti poznati finansijski efekti festivala i kako komentariše brojne zamerke posetilaca, medija i muzičkih stručnjaka da je ovogodišnji Egzit bio lošiji od prethodnih“.
Ćaćić u svojoj biografiji navodi još neke novinarske nagrade koje je stekao. To su nagrada Novosadskog sajma „Petar Davidović“ za novinara koji je 2006. najbolje izveštavao sa sajamskih priredbi i nagrada „Velibor Popović“ za najboljeg dopisnika Tanjuga u 2012. godini.
Nakon provera znanja kandidata, Upravni odbor RTV-a je odlučio da je Nenad Ćaćić „dosadašnjim radom pokazao profesionalne, radne i organizacione sposobnosti, odnosno da poseduje neophodno znanje i profesionalizam za obavljanje poslova glavnog i odgovornog urednika Prvog programa televizije“.
„Ne umanjujući značaj i vrednost lokalnih pisanih medija, rad u njima ne može biti reper za tako visoko pozicionirano mesto u JMU RTV, osim ako je politički postavljen, što se u ovom slučaju iz same biografije Nenada Ćaćića nameće se kao jedini mogući zaključak“, smatra Dragan Milanović.
Svetozar Raković tvrdi da je tek sad, kada je biografija konačno postala javna, jasno i zašto je ona bila tajna. „Poražavajuće je da neko sa takvim profesionalnim iskustvom i veštinama postane glavni i odgovorni urednik jedne velike medijske kuće kakva je RTV, koja bi trebalo da je vlasništvo svih građana. Na žalost, nije to prvi, a bojim se ni poslednji kadrovski potez u antologiji negativne selekcije u medijskoj industriji Srbije“, zaključuje Raković.
Snaga dobre priče: O mitologiji medija
Deset medijskih sporazuma za „zajedničku budućnost” sa Kinom, zemljom cenzure i progona novinara
Filmovi o novinarima i za novinare
Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.