Borba za rodnu ravnopravnost kroz beogradsku štampu

List je osnovan kao mesečni časopis, sa namerom da pomogne ženama da steknu jednakost sa muškarcima u političkom i društvenom životu. Godišnja pretplata iznosila je 24 dinara. Za nekoliko godina od pokretanja počinje da izlazi dva puta mesečno, zbog čega je i pretplata udvostručena. Međutim, ubrzo se proređuje i počinje da izlazi kao dvobroj ili trobroj, usled finansijskih poteškoća, koje su dovele do gašenja časopisa. List je objavljivan na oba pisma, ćirilici i latinici, ali i na slovenačkom jeziku.

(Ženski pokret, broj 69, 1. april 1923, primer naslovne strane na ćirilici, latinici i slovenačkom jeziku), http://istorijskenovine.unilib.rs/view/index.html#panel:pp|issue:NLS_00015_19230401|article:DIVL5|page:1

Društvo za prosvećivanje žena i zaštitu njihovih prava osnovano je godinu dana pre časopisa. Članovi odbora društva su kao jednu od najvažnijih prepreka za rešavanja svih problema rodne ravnopravnosti isticali neravnopravnost žena u političkom životu. Društvo se zalagalo i da žena počne da radi i zarađuje, i time sebi omogućava materijalni opstanak, a ne da zavisi od muža.

„Njen rad ukupno i u kući i van kuće nesme biti veći nego rad čovekov, a nagrada im mora biti dodeljena ravnopravno prema uloženom vremenu. Isto je tako razumljivo da žena kao prirodni zaštitnik deteta mora raditi na tome da se dete do svog potpunog razvitka zakonski zaštiti od rada i upotrebi to vreme za svoje fizičko, moralno i intelektualno vaspitanje“.

(Ženski pokret, prvi broj, 18. april 1920, strana 5, „Program našeg rada“), http://istorijskenovine.unilib.rs/view/index.html#panel:pp|issue:NLS_00015_19200418|article:DIVL39

Časopis je tematski pratio žene u svim sferama društva: kao javne radnice, u politici, pred zakonom, u prostituciji… Pored tekstova posvećenih borbi za rodnu ravnopravnost, objavljivao je feljtone, umetnički i književni pregled.

Zašto tražimo politička prava?

U tekstu objavljenom u prvom broju časopisa, ističu se oblasti života u kojima su muškarci bili u zavidnijem položaju u odnosu na žene i razlozi zašto je važno da više to ne budu i u politici.

„Kultura i politika su do sad bile privilegije muškaraca. Nauka i umenost su bili samo za muškarca, žena se mogla tim koristiti kao njegov pratilac, njegova senka i njegov rob. Sa velikom je borbom ženi dopušteno da dođe na univerzitet, jer ko nauči da misli taj neće više biti rob. To bi bilo poslednje buđenje svesti i poslednje ropstvo. Politička prava treba da joj budu sredstvo da dođe do potpunog oslobođenja. I kao što su znali da kad žena počne da misli, neće više dozvoliti da je smatraju za niže biće, tako su isto svesni da će davanje političkih prava ženi izazvati velike promene i u unutrašnjoj i u spoljnoj politici, u unutrašnjem uređenju društva i porodici. Ženi se ne daju politička prava što neće umeti da ih upotrebi, već baš zato što će umeti, a to je razlog da ih mi tražimo“.

(Ženski pokret, prvi broj, 18. april 1920, strana 13-14, „Zašto tražimo politička prava?“), http://istorijskenovine.unilib.rs/view/index.html#panel:pp|issue:NLS_00015_19200418|article:DIVL83

Borba za rodnu ravnopravnost bio je osnovni moto Ženskog pokreta tokom 18 godina izlaženja.

„Ovaj zaista nenormalan i nepravičan položaj u odnosu muškarca i žene, muškarac je zauzeo od najstarijih vremena, pa sve do naših dana samo na osnovu prava pesnice, prava jačega, premda je to preko svojih pravobranilaca vešto prikrio i zavio u formu prirodnosti i nužnosti zbog „dokazane“ ženine inferiornosti. Ali su sa razvijanjem bolje čovečnosti, naučne objektivnosti i naročito društvene celishodnosti, umovi naprednih naroda počeli dokazivati netačnost i nekorisnost, nemoralnost i nepravičnost ovakvog muškarčevog stava i njegovog nepriznavanja osnovnih ženinih prava“.

(Ženski pokret, broj 1-2, 1. januar 1935, strana 14, „Žena u našem krivičnom pravu“), http://istorijskenovine.unilib.rs/view/index.html#panel:pp|issue:NLS_00015_19350101|article:DIVL72

Za Ženski pokret su dominantno pisale žene, što je za to vreme veliki napredak. Međutim, pisali su i istaknuti muškarci koji su podržavali borbu za prava žena, a neki od njih su Bogdan Popović, Jovan Cvijić, Hasan Rebac, Ljubomir Protić i drugi.

U 69. broju časopisa iz 1923. godine srpski književni kritičar Bogdan Popović piše o francuskom društvu na kraju 18. veka i položaju žene u tom društvu.

„U tom sjajnom društvu središna figura je žena. Ne kralj, ne ministri, ne maršali i generali, no žena. (…) Koje su osobine dale ženi taj položaj, i koji uzroci? Prvi je uzrok razvijen društveni život i društvena civilizacija toga doba. Što čovek duže i više živi y društvu, što naravi postaju uglađenije, žena postaje predmet veće pažnje. Njena fizička slabost ne nosi više sa sobom opasnost potlačivanja; na protiv. (…) Naša žena ne ustupa ni jednoj, ni y fizičkim, ni y moralnim, ni y intelektualnim osobinama. Ona ne raste y sredini koja bi joj dopustila da ce razvije, ugladi i ojača moralno i intelektualno po svojoj zasluzi. Ali je ona od dobre ilovače, od plemenitog metala, ravna time svakoj drugoj“.

(Ženski pokret, broj 69, 1. mart 1923, strana 97, „Francuska žena 18. veka“), http://istorijskenovine.unilib.rs/view/index.html#panel:pp|issue:NLS_00015_19230301|article:DIVL12|page:3

Srpski filozof i političar Hasan Rebac piše tekst o ženama muslimanskog porekla, poligamiji i braku.

„Najpoznatiji fakat kao najvidniji znak, koji pravi razliku između muslimanke i žena drugih vera jest mnogoženstvo muslimana i skrivanje (zabuljivanje) njihovih žena. Kako misli zapad i u opšte nemuslimanski svet o mnogoženstvu, mislimo da ćemo najbolje pokazati kad citiramo Bebla, koji kaže: Poligamija je ne samo protivna našim običajima, nego je u svakom slučaju za ženu pravo poniženje. Pored veliko uobičajene na zapadu nezakonite poligamije, ovako je mišljenje i ovakav je pojam zapadnjaka o ženi i to čini u njihovim očima Islam i njegovu zakonitu poligamiju upravo odvratnim“.

(Ženski pokret, sveska 5 i 6, 1. maj 1922, strana 156, „O ženi muslimanki“), http://istorijskenovine.unilib.rs/view/index.html#panel:pp|issue:NLS_00015_19220501|article:DIVL86

Muškarci na čelu ženskih časopisa

Pre nego što se pojavio prvi feministički časopis, žene su u tradicionalnim listovima viđene u kući, pored muža i dece.

Časopis Domaćica je bio prvi časopis za žene, koji je izlazio u kontinuitetu, od 1879. do 1941. godine u Beogradu, osim za vreme Prvog svetskog rata. Bio je suprotnost Ženskom pokretu, konzervativno nastrojen prema ženi. Redovne rubrike časopisa bile su higijena, gazdovanje, odevanje, nauka i zabava, ali mogli su se naći i tekstovi o negovanju cveća ili uzgoju živine. Prema tekstovima iz ovog časopisa, ženino mesto je u kući, a njena najvažnija uloga je majke i vaspitačice. Nastaje kao glasilo Begoradskog ženskog društva. Idejni tvorac časopisa bila je upravnica Više ženske škole Katarina Milovuk. Žene tada nisu imale prava da se brinu o imovini i novcu ili da se pojavljuju pred sudom, pa su do 1937. godine glavni urednici časopisa bili isključivo muškarci.

Pre osnivanja Ženskog pokreta, u Novom Sadu od 1886. do 1914. godine izlazio je časopis Ženski svet, ali se ni on nije zalagao za ravnopravnost žena i muškaraca.

Materinski list je bio ilustrovani mesečnik za domaće vaspitanje i negovanje dece i rad u zabavištu. Izlazio od 1901. godine u Beogradu, a objavljeno je 12 brojeva. Izdavač i urednik bio je beogradski učitelj Raša Mitrović. Godišnja pretplata na list bila je 4 dinara za Srbiju, odnosno 6 dinara za inostranstvo.

Žena i svet u 60 hiljada primeraka

U Vojvodini su žene imale nešto povoljniji položaj. List Žena pokrenula je i uređivala Milica Tomić, ćerka Svetozara Miletića i žena Jaše Tomića. Bila je jedina urednica tada u srpskoj štampi, jer je u Vojvodini važila druga pravna praksa za žene. List je izlazio od 1911. do 1920. godine u Novom Sadu, sa pauzom u toku Prvog svetskog rata. Poslednje, 1920. godine broj je bio 3 dinara, a godišnja pretplata 30 dinara. Časopis je izlazio svakog prvog u mesecu. Nije bio u pravom smislu feministički, već opšti, žena je bila viđena kroz tradicionalno shvaćenu ulogu majke, supruge i ćerke, ali se insistiralo na njenom obrazovanju.

Žena i svet je ilustrovani mesečni časopis, koji je izlazio između dva svetska rata, od 1925. do 1941. godine. Bavio se emancipacijom žena i njihovim položajem u društvu. Za razliku od ostalih časopisa, ovaj list nije bio glasilo nijednog ženskog društva ili organizacije. Prvi broj je izašao u 60 hiljada primeraka, jer se pojavio kao besplatan prilog Ilustrovanog lista.

Prvi broj feminističkog časopisa Pro Femina, koji je osnovala izdavačka kuća B92 u Beogradu, izlazio je od 1995. godine. Glavna i odgovorna urednica bila je spisateljica Svetlana Slapšak. Časopis je izlazio tromesečno, do 2011. godine.

Ženski mediji i žene u medijima posle 142 godine

Danas su ženski časopisi u Srbiji mnogobrojni, a zajedničko im je što imaju onlajn izdanja, rubrike lepota, moda, zdravlje, horoskop. Ne postoji nijedan feministički časopis, iako je žena u našem društvu i dalje u neravnopravnom položaju u odnosu na muškarca.

Politika Bazar je prvi modni časopis na jugoslovenskom tržištu, izdavačke kuće Politika. Prati zbivanja u našoj zemlji i svetu, informiše čitaoce o najnovijim modnim trendovima, o dostignućima iz oblasti medicine, kozmetike, kulture, objavljuje recepte jela, savete kako da negujete cveće, a ugledni stručnjaci pišu o porodičnim problemima, nezi i vaspitanju dece. Prvi broj se pojavio na kioscima 15. decembra 1964. godine i koštao je 3 dinara. Sada izlazi dva puta mesečno i košta 119 dinara. Prvih godina izlaženja modni urednik časopisa bio je kreator Aleksandar Joksimović. Danas je urednica Bazara Ivana Filipović.

Licencno izdanje najpopularnijeg italijanskog modnog magazina Gracia, izlazi u Srbiji šest godina. Časopis nudi modne savete, recepte, intervjue i priče o poznatima, putovanjima, dizajnu, šopingu. Cena primerka je 149 dinara, a izlazi poslednjeg dana u mesecu.

Blic Žena je najtiražniji magazin za žene u Srbiji, osnovan 2004. godine. Izlazi jednom nedeljno, a košta 35 dinara. Sadrži savete za zdravlje, lepotu, ishranu, modu i domaćinstvo.

El je francuski modni časopis osnovan 1945. godine, sa više od 40 izdanja, među kojima je i srpsko. Glavna urednica srpskog izdanja je Sonja Kovač. Izlazi jednom mesečno, a cena primerka je 230 dinara.

Lepota i Zdravlje je časopis koji nudi ženama informacije iz kozmetike, ishrane i zdravlja. Urednica časopisa je Lidija Ćulibrk. Cena primerka je 200 dinara, a izlazi jednom mesečno.

Magazin Kosmopoliten je osnovan 1886. godine u Americi kao porodični časopis, a tokom šezdesetih godina prošlog veka postao je ženski časopis. Ima više od 60 međunarodnih izdanja i prisutan je na svim kontinentima. Glavna urednica srpskog izdanja je Nasja Veljković, od 2013. godine. Prvo srpsko izdanje je pokrenuto je u maju 2004. godine. Izlazi svakog poslednjeg četvrtka u mesecu, a cena primerka je 150 dinara.

Ovo su samo neki od časopisa za žene koji se danas prodaju u Srbiji, a elektronski mediji imaju nešto manju zastupljenost emisija namenjenih ženama.

Emisija Žene se emitovala na TV Prva tokom 2013. i 2014. godine, a vodile i uređivale su je Marija Kilibarda, Ivana Zarić, Irina Vukotić, Nataša Ristić i Maja Volk. Novinarke su u emisiji ugošćavale poznate ličnosti, koje bi sa gledaocima delile svoje iskustvo o aktuelnim temama, zdravlju, porodici, domu i deci.

Praktična žena je emisija autorke i voditeljke Nataše Pavlović, koja nudi savete o lepoti, zdravlju, kući, porodici, kuvanju i deci. Teme u emisijama obrađuju se na konkretnim primerima, uz eventualnu pomoć stručnjaka iz date oblasti. U studiju je smeštena kuhinja u kojoj voditeljka i gosti spremaju jela, od specijaliteta do poslastica.

I danas muškarci na čelu medija

Današnji urednici najuticajnijih listova dnevne i nedeljne štampe u Srbiji, kao što su Politika, Danas, Vreme, NIN, Blic, Večernje novosti, Informer su pripadnici muškog pola. Isto važi i za vlasnike i direktore komercijalnih televizija, kao i za direktora Radio televizije Srbije (RTS).

Republička radiodifuzna agencija (RRA) je 2014. godine sprovela istraživanje o polnim stereotipima u emisijama prvog programa RTS-a. Podaci su pokazali da se žene ređe pojavljuju u prilozima koji se bave političkim pitanjima, radom organa vlasti, međunarodnom saradnjom i poljoprivredom, a u malo većem procentu učestvuju u prilozima iz oblasti ekonomije i u društveno-socijalnim temama. Žene su najzastupljenije u prilozima iz oblasti kulture, obrazovanja i zabave.

Predsednica Sekcije za unapređenje ženskog liderstva u Uniji poslodavaca Srbije Marija Srdić krajem prošle godine za „BBC“ je rekla da broj žena u Srbiji na rukovodećim položajima u državnim firmama ne prelazi jednu četvrtinu.

Ipak, krajem oktobra 2020. godine, kada je izabrana nova vlada, od 23 ministarstva deset vode žene, što je najveći broj žena na tim funkcijama od uvođenja višestranačja u Srbiji. Takođe je prošle godine, u februaru, usvojen predlog zakona po kojem na republičkim i lokalnim izbornim listama mora da bude 40 odsto žena, umesto dosadašnje trećine. I pored toga analitičari smatraju da i dalje postoji nedovoljna zastupljenost žena u donošenju odluka.

***********************************************************************

Tekst je nastao u okviru projekta „Beogradske novine i novinari“