Čak 70% novinara oseća psihičke posledice tema kojima se bave, skoro svi svedoče o hroničnim oboljenima prouzrokovanim stresom

Skupu su prisustvovali lekari iz tri specijalne bolnice za psihijatrijske bolesti u Vršcu, Kovinu i Gornjoj Toponici koji čine nacionalnu mrežu za pružanje besplatne psihosocijalne podrške građanima putem SOS telefona 0800/001 002. Isto tako, operateri ANEM-ove Sigurne linije koji pružaju besplatnu 24/7 pomoć novinarima čija je bezbednost ugrožena (0800/100 115), prisustvovali su edukativnim radionicama o tehnikama i alatima koji se koriste u radu na telefonu prilikom pružanja emotivne podrške osobama u krizi, a koje su tokom vikenda održali treneri Centra za emotivnu podršku i prevenciju samoubistva Srce.

O saradnji dve važne SOS linije i međusobnoj podršci razgovarali su na početku skupa novinari, operateri linija, psiholozi i predstavnici Hemofarm Fondacije. Direktorka fondacije Suzana Đorđević se zahvalila lekarima tri specijalne bolnice na svemu što već godinama čine u okviru projekta Nesalomivi i predstavila odlične rezultate ove kampanje za borbu protiv depresije i stigme. Predsednik UO ANEM-a Veran Matić objasnio je da poslednjih nekoliko godina radi i kao operater Sigurne linije za bezbednost novinara te da je kroz razgovore sa ugroženim novinarima shvatio koliko im je neophodna zdravstvena pomoć. Uz podršku OEBS-a, urađena je analiza mentalnog zdravlja novinara koja je pokazala zabrinjavajuće rezultate.

Profesorka psihologije na Filozofskom fakultetu u Beogradu Tamara Džamonja Ignjatović putem video linka je predstavila rezultate ove analize, naglasivši da bitnu ulogu novinara u društvu treba da prati i veća sistemska briga za njihovo mentalno zdravlje. Rezultati analize su pokazali da čak 70% novinara koji su učestvovali u istraživanju smatra da ono o čemu izveštavaju ostavlja neke psihičke posledice, a skoro svi svedoče o hroničnim oboljenima od kojih je većina prouzrokovana stresom. Prema rečima prof. Džamonja Ignatović, petina medijskih radnika ima dijagnozu posttraumatskog sindroma, trećina ima viši nivo stresa, ali se više od polovine novinara nije obratilo za pomoć iako su imali tegobe. Preporuke koje su proizašle iz ove analize sadrže i redovne sistematske i kontrolne preglede koji moraju sadržati i psihološke preglede i pomoć, zatim radionice za rano prepoznavanje problema za menadžment medija, kao i rekreativne i tim bilding aktivnosti.

Skupu su se obratili i novinari autori analize, Jovana Gligorijević i Branko Čečen, koji su naglasili da mnogi novinari ne prepoznaju da je stres kom su svakodnevno izloženi na poslu uzrok problema, da su teme koje najviše utiču na novinarski stres ratno izveštavanje, rodno zasnovano nasilje, organizovani kriminal i da je, globalno gledano, jedino smrtonosnije zanimanje od novinara – drvoseča. Gligorijević je dodala da novinari neće da priznaju da imaju problem, i da su pretnje, vređanje i pritisci imali posledice po njihovo zdravlje, prema njenom 20-godišnjem iskustvu rada u medijima, ali i prema rezultatima analize. Na ovo se nadovezao Čečen sa priznanjem da mu je sve bilo bitnije od sopstvenog zdravlja te da je od kolega dobio čestitke za “novinarski orden” – srčane probleme. Iz ugla nekadašnjeg dugogodišnjeg direktora Centra za istraživačko novinarstvo Srbije, on je govorio i o zaštiti i fizičke bezbednosti i mentalnog zdravlja mladih novinara koji se suočavaju sa najviše pretnji i pritisaka, te da na treninzima o bezbednosti mlade uči da ne pristaju na normalizaciju onoga što je nedopustivo i da imaju pravo da odbiju previše opasan zadatak. Gligorijević i Čečen su se složili da mediji treba da pronađu alatke za otpornost, ali da im je za to neophodna pomoć stručnjaka.

Operaterka ANEM-ove Sigurne linije i advokatica u medijskoj oblasti Kruna Savović govorila je o značaju ukrštanja dva SOS telefona, te da pružanje pomoći u psihosocijalnoj oblasti novinarima može pomoći i da bolje štite svoju bezbednost. Veran Matić je na kraju ove diskusije naglasio da svi zajedno, i novinari i njihova publika, živimo negativnu životnu spiralu koja se samo gomila na osnovu negativnih vesti te da je bitno graditi mehanizme kojima će se svi građani zaštititi. Zaključio je da će sve više biti potrebna vrsta pomoći koju pružaju lekari okupljeni u mrežu Nesalomivi i da je destigmatizacija obraćanja za pomoć psihologu ili psihijatru neophodna širom Srbije.

Radionice koje su potom usledile bavile su se temama kao što su osnovni alati intervencije za pružanje podrške putem telefona, specifičnosti rada sa osobama koje su doživele gubitak, ovladavanje tehnikama za izbegavanje manipulativnih razgovora, specifičnosti i izazovi rada sa suicidnim pacijentima, kao i veoma važno izbegavanje negativnih posledica rada na SOS telefonu i stvaranje sistema podrške za operatere ovakvih linija.