Igra ima za cilj da javnosti prikaže sam tok različitih javnih nabavki i ukaže na koji način se nabavke nameštaju nauštrb budžeta i o trošku građana. Ona na zabavan i edukativan način sprovedi igrače kroz najčešće koruptivne prakse, načine nameštanja tendera i druge vidove nepoštovanja Zakona o javnim nabavkama.
Igrači u ulozi gradskog menadžera u svakom od 13 koraka dobijaju novi zadatak inspirisan stvarnim događajima i primerima različitih milionskih nabavki, dok su likovi korišćeni u igri plod mašte. Na izbore igrača utiče više faktora, a o raspisivanju i sprovođenju nabavki odlučuju suočavajući se sa korupcijom, političkim i ekonomskim pritiscima i rizicima, od čega i zavisi konačan ishod igre. Tokom igre, igrači mogu da koriste ilustrativna objašnjenja na osnovu kojih uče o ključnim temama iz oblasti nabavki.
Milica Šarić, moderatorka i novinarka koja je radila na izradi igre, istakla je da je ideja igre da se građanima na zabavan i edukativan način prikaže na koji način državni organi manipulišu njihovim novcem:
“Igrica je namenjena kako onima koji već imaju znanje iz ove oblasti, tako i onima koji se tek sreću sa nabavkama pa im je ovo prilika da se, uz zabavu, kvalitetno informišu. Značaj igrice je u tome što ovu kompleksnu oblast, u kojoj je mnogo toga zavijeno u zbunjujuće i dosadne formulacije, približava velikom broju onih od čijeg se novca javne nabavke zapravo finansiraju”.
Igra je dostupna na adresi: namestinabavku.cins.rs.
Uz objavljivanje igre, novinari CINS-a su na panelu održanom u beogradskom Medija centrupredstavili i nalaze istraživanja iz ove oblasti.
Milica Šarić je uvodeći paneliste u temu objasnila da je istraživanje o nepravilnostima i problema u sistemu javnih nabavki trajalo duže od četiri meseca i za to vreme CINS je otkrio nove načine na koje se zaobilaze pravila u javnim nabavkama i umanjuje konkurencija:
“To dovodi do smanjenja kvaliteta nabavljenih roba, radova ili usluga. Na taj način se obesmišljava ceo sistem javnih nabavki, koje imaju za cilj da se novac građana potroši zakonito i transparentno”.
Jasmina Marković, predsednica poslovnog udruženja Ponuđači Srbije, govorila je o najčešćim načinima nameštanja nabavki. Kao jedan od primera navela je manipulisanje sa tehničkim specifikacijama koje se prilagođavaju određenim ponuđačima.
„Bez obzira na to što naručilac sprovede javnu nabavku, po Zakonu o javnim nabavkama, i sve to bude korektno, ali niko ne kontroliše izvršenje samih ugovora, pa se dešava da se produžavaju rokovi koji su bili štelovani da budu kratki (…) čak idu do toga da se menja šta je ponuđač u početku ponudio (…) i u dogovoru sa određenim naručiocem dešava se da promeni ono što je prvobitno dogovoreno da se isporuči“, rekla je Marković.
Danilo Pejović, finansijski direktor Transparentnosti Srbija, objasnio je da i zemlje Evropske unije imaju slične probleme. Ipak, dodao je da gde je veće poverenje u institucije, ima manje korupcije i problema u sistemu javih nabavki.
Rodoljub Šabić, Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, govorio je o problemu netransparentnosti prilikom sprovođenja nabavki. Kao primer istakao je primer nabavke novogodišnje jelke u Beogradu.
Šabić je pričao i o predlozima za izmene Zakona o pristupu informacijama od javnog značaja, oko kojih Poverenik uopšte nije konsultovan i koje, ukoliko budu usvojene, značajno mogu da otežaju pristup informacijama: „Nećete moći ništa da pitate Telekom, Koridor, Železaru…“.
Jedno od CINS-ovih istraživanja o nabavkama bavilo se sistemom građanskih nadzornika nabavki, koji već neko vreme ne funkciniše. Od aprila 2013. do kraja 2017. Uprava za javne nabavke je za nadzornike u 130 nabavki imenovala osam organizacija civilnog društva, koje su podnele manje od trećine, odnosno 42 izveštaja o uočenim nepravilnostima. Izveštaji nadzornika su u samo nekoliko slučajeva imali odjeka u javnosti, dok je Uprava za javne nabavke reagovala jednom, podnošenjem prekršajne prijave.
Takođe, zbog zloupotreba u javnim nabavkama u tužilaštvima je od 1. aprila 2013. do 1. decembra 2017. pokrenuto svega 175 krivičnih postupaka, od kojih je većina u toku ili su krivične prijave odbačene, dok je svega deset posto završilo optuženjem. Sve presude u ovim predmetima završile su uslovnim kaznama. Propisana je i mogućnost prekršajnog gonjenja onih koji ne poštuju Zakon, ali to u praksi ne funkcioniše.
Deset medijskih sporazuma za „zajedničku budućnost” sa Kinom, zemljom cenzure i progona novinara
Silovanje ili cenzura: Na šta to smrdi Pepe le Tvor?
Vučić i Tramp: Netrpeljivost prema medijima i podrugljivo odbacivanje drugačijeg mišljenja
Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.