Crvena linija fotografije

Postoji li crvena linija i šta je dopušteno fotografisati i objaviti, o tome se razgovaralo juče na tribini Primena fotografske etike i medijskih zakona u praksi, koja je potvrdila da je to pitanje na koje postoje različiti pogledi. Za razliku od mnogih, mislim da crvene linije postoje i naša je praksa da one postoje, svaki slučaj je priča za sebe ali posao fotografa nije da sve fotografiše, rekao je predstavnik Saveta za štampu Petar Jeremić.

Problem je to što te crvene linije nikad nisu jasno definisane i nistu čiste, rekao je Jeremić.

On je ocenio da vrlo lako može da se ode u jednu ili drugi stranu, nekad iz najbolje namere, nekad iz zle ili nepažnje i gluposti.

Naveo je i primer iz lične prakse kada je radeći kao dopisnik poslao fotografije saobraćajne nesreće i urednik objavio na udarnom mestu jednu na kojoj se video teško povređeni zbog čega mu se javila ćerka stradalog jer je to povredilo.

Jeremić je napustio tribinu posle jednog komentara profesora državnog Univerzita u San Franiscku Kena Kobre.

On je rekao da ne može da učestvuje u diskusiji o etici sa ovim američkim fotografom, posle onog što je rekao.

„Ja moram da reagujem na ovo. Jeste to Kenovo mišljenje, ali u skladu sa Kodeksom novinara Srbije nije da želimo ničiju smrt i ja, u ume Saveta za štampu, ne bih da učestvujemo dalje na tribini“, rekao je Jeremić odlazeći.

Kobre je neposredno pre toga, povodom jednog slučaja u Bugarskoj, rekao da bi „on lično voleo da ode u mrtvačnicu i vidi predsednika Trampa tamo i onda bi fotografisao“.

Prethodno je na tribini bilo reči o postupku fotografa iz Bugarske koji je pre dvadesetak godina slikao mrtvog bivšeg bugrskog premijera u mrtvačnici, jer javnost nije verovala medijima da je on mrtav već je sumnjala da su ga tajne službe sakrile.

Govoreći o ovom slučaju, Kobre je rekao da je taj političar uticao svojom pozicijom na sudbine mnogih, ali da se nije verovalo pisanju medija dok se nije pojavila fotografija što govori o njenom značaju.

On je prikazao niz fotografija, koje izazivaju dilemu gde je crvena linija, i postavio pitanje da li sve što se vodi kao privatna stvar, treba tako i da ostane.

Treba, kako je rekao, videti kolika je povreda napravljena obavljivanjem neke fotografije, a koliko dobit.

Pravnik Dragan Babović je rekao da interes javnosti znači da to interes da se ljudi obrazuju, budu obavešteni o nečemu što se dešava.

Kada su u pitanju javne ličnosti, onda je sužena norma vezana za njihovu privatnost onda kad se njima nešto desilo, rekao je Babović.

Predstavnik Centra za razvoj fotografije Zvezdan Mančić je rekao da ako ne fotografišemo nećemo znati kakav je svet oko nas. A sa druge strane, pitanje koje je etičko – da li javnosti treba izlagati uvek i svakako takvim materijalima.

Poprilično je na urednicima da vode računa o tome šta smatraju koja je granica i na koji način, kroz etički kodeks, kako takvu fotografiju i da li takvu fotografiju u treba upotrebiti, rekao je Mančić.

Mančić je rekao da mu je žao zbog incidenta i da svako ima pravo na svoje lično mišljenje i „mišljenje Kobre je bilo lično, „čak više šala“.

Tribina je održana u okviruu Festivala Vizualizator koji je organizovao Centar za razvoj fotografije.