Da građani sami utiči na kvalitet sadržaja u elektronskim medijima

Ova platforma koristiće da komentari i primedbe građana jednostavnije i transparentnije budu prosleđeni Regulatornom telu za elektronske medije (REM). Platforma je razultat rada organizacije “Zaječarska inicijativa”, nastala je uz podršku Fonda za otvoreno društvo a predstavljena je danas na Fakultetu političkih nauka, tokom debate “Uticaj publike na medijski sadržaj – učešće građana u nadzoru elektronskih medija”.

“Platforma Publika nastala je kao potreba da se premoste bitni nedostaci koji postoje na sekciji za podnošenje prijava građana na sajtu REM-a. Sve prijave koje građani pošalju putem naše platforme su vidljive i dostupne javnosti, korisnici ne moraju da se registruju a popunjavanje prijave je automatizovano i podnosioci ne moraju da brinu da li će nešto izostaviti”, rekao je Danko Nikolić, izvršni direktor organizacije “Zaječarska inicijativa” predstavljajući koncept platforme.

“Publika” je, inače, kako se navodi u saopštenju, prvobitno lansirana 2015.godine a sada je razvijena njena unapređena verzija koja dodatno olakšava mogućnost slanja prijava. Od sada će ova platforma sadržati i blog sekciju koja će se, kroz analize i autorske tekstove, baviti ulogom građana u nadzoru medijskog sadržaja kao i efikasnošću REM-a.

Uloga građana u nadzoru medijskog sadržaja bila je centralna tema diskusije koja je, nakon promocije platforme održana a na kojoj su učestvovali Aleksandra Krstić, docentkinja FPN, Maja Divac, TV novinarka i autorka publikacije „Građani i javni medijski servis – modeli građanskog nadzora javnog medijskog servisa“ , Gordana Suša, predstavnica Nezavisnog udruženja novinara (NUNS) i bivša članica Saveta REM-a i Raša Nedeljkov, programski direktor organizacije CRTA.

Učesnici debate su se složili da REM ne vrši ulogu koju treba da ima u društvu i da, koristeći svoja ovlašćenja, reguliše ponašanje emitera i vodi računa o interesu javnosti. Maja Divac je istakla da je u poslednjih nekoliko godina REM, praktično, unazadio svoj rad a Raša Nedeljkov da smo kao društvo izgubili šansu da ovo telo postane kontrolno telo u medijskoj sferi. Gordana Suša je govorila o tome da su u vreme njenog mandata REM-u stizale stotine predstavki i to najviše u vreme kad su komercijalnim televizijama zavladali „reality“ programi ali i podsetila da je REM tada, ipak, iskoristio neka svoja ovlašćenja pa je doneta odluka da se ovaj program emituje sa dva minuta zakašnjenja, ne potpuno direktno, kako bi ostala mogućnost za rediteljsku intervenciju zbog pojave neprikladnog sadržaja.

Osvrćući se na rad REM-a tokom izbornih kampanja, Raša Nedeljkov je podstio: „Za izbore 2016. REM je pratio medijsko izveštavanje i napravio izveštaj ali ga nije objavio. Sledeće godine, za predsedničke izbore 2017. rekli su, otprilike, da nemaju kapaciteta da prate medije ali da će reagovati po prijavama građana. A 2018.godine za lokalne izbore nisu uradili ništa“.

On je, takođe, pokazao odluku REM-a, nedavno donetu, po kojoj se odbacuju prijave građana zbog emitovanja profesionalno nedopustivog priloga o novinarki Tamari Skrozza, na TV Pink. Povodom ovog priloga prijavu REM-u je podnelo više od 300 građana i ovih dana im stiže odluka REM-a o odbacivanju njihovog zahteva.

Maja Divac je, govoreći o tome na koji način građani učestvuju u nadzoru medijskog sadržaja javnih servisa, podsetila na to da RTS ima Programski savet koji ima ograničen uticaj kao i da ova televizija ne organizuje javne rasprave na kojima bi u direktnoj komunikaciji sa građanima čuli njihove primedbe. „BBC ima perfektno organizovanu službu za prijem pritužbi građana i novinari i urednici ovog servisa su stalno u toku sa tim prijavama. Postoji još jedan mehanizam koji omogućava učešće građana a to je ombudsman ili tzv zaštitnik gledalaca, osoba koja je tačka komunikacije te televizije sa građanima i ovakvi instituti postoje u Francuskoj, Španiji, Portugaliji pa i u Sloveniji“.

„Publika nekadašnje Jugoslovenske Radio Televizije bila je edukovana po pitanju svojih prava a studiji u svakoj republici su imali i posebne emisije na tu temu, Programski savet je imao ozbiljnu ulogu, prosto, vodilo se računa o komunikaciji sa građaniam“, rekla je Suša.

Aleksandra Krstić, docentkinja sa FPN, govorila je o tome na koji način se danas u digitalno doba menja publika ali i naglasila bitnost medijske pismenosti. „Gledalac ili čitalac mora da ume da prepozna kvalitetno novinarstvo“, rekla je ona.

Učesnici debate su zaključili da bi REM, ali i RTS kao javni servis, morali da organizuju kampanju edukacije građana o njihovim pravima kad je reč o uticaju građana na medijski sadržaj. Oni su se, takođe, založili za to da REM treba da dobije pravo da izriče novčane kazne emiterima.

Platforma www.publika.rs od danas je aktivna i moguće je sa nje poslati prijavu REM-u.