Da li će tradicionalni mediji nestati?

Gredelj je takođe naveo da je budućnost medija neizvesna, da smo svi danas mediji, a da je za podučavanje drugih o tehnologijama važno da se ona zaista voli, što nije uvek lako, jer kako kaže „živimo u vremenima gde se do lakih poena brže dolazi na drugim mestima“.

U svojoj novinarskoj profesiji, dugoj 23 godine, Gredelj je je bio primoran da se prilagođava promenama koje publika očekuje, čak iako mu se te promene često nisu dopadale.

Pored Gredelja, prvom panelu „Tehnologija u Medijima“ prisustvovali su i Vesna Čarknajev (portal PC Press), Damir Jelisavčić (nedeljnik Prosvetni pregled), kao i profesorka Fakulteta dramskih umetnosti Divna Vuksanović koja je u razgovoru sa nama istakla da je digitalna pismenost elementarni nivo poznavanja novih medijskih tehnologija zasnovanih na digitalizaciji i da je ključno pitanje ko su edukatori medijske pismenosti.

Takođe Vuksanović je dodala da je veoma važno da se kroz obrazovanje za medije i digitalizaciju uspostavi kritički odnos, a da je to danas teško, jer kako kaže, ono nije podržano.

„Taj kritički odnos najpre gradi kritička javnost, koja je naravno u manjini, a treba da pređe u procese obrazovanja. Ono što je tu problem, jeste što kritičko mišljenje kao takvo, nije podržano u ovoj sredini, te tako izolovano misliti digitalizaciju ili medija sa stanovišta kritičkog ili problemskog mišljenja, zaista predstavlja problem, i onima koji učestvuju kao edukatori i edukatorke u tom procesu i onima koji su polaznici tog oblika obrazovanja“, kaže Vuksanović.

Da nas danas podučava ili medijska praksa, ili smo samouki, Vuksanović objašnjava činjenicom da je vreme specijalizovanih časopisa, poput magazina „Računari“, nestalo i da bi današnji čovek trebalo da razume temeljne promene, da bi mogao da ima bilo kakav odnos ili stav prema njima.

„Danas svako ima mnenje o tome, praktikuje medije praktično iz predškolskih dana, to je ova generacija milenijalaca, ali zapravo dubinski ne poznaje medije, niti ih interesuje struktura, niti formati, tako da u stvari intuicija rukovodi ponašanje u medijskom svetu“, dodala je Vuksanović.

Prema rečima Vuksanović, novinarska profesija je danas u krizi i treba da se opredeli da li će ići putem industrije zabave ili verodostojnim istraživanjem informacija, što kako kaže, podrazumeva neku vrstu nezavisnosti stavova i mišljenja.

Vuksanović objašnjava da se javilo i građansko novinarstvo, kao neka vrsta amaterizma, koji nije nužno loš, ali potpuno anulira rad tradicionalnih medija.

„Kriza u profesiji daje dvostruke efekte. Jedan efekat je negiranje svega novog u tehnologiji, tamo gde su se novinari, odnosno novinarke zatekle, one rade na tradicionalan način i jedan manji deo njih se obučava, ali ne znaju tačno za šta, zato što to onda podrazumeva promenu čitave paradigme i načina rada i komuniciranja“, istakla je Vuksanović.

Skup „O medijima i tehnologiji“ održan je juče u okviru dva panela u Galeriji grafičkog kolektiva u Beogradu.

Na prvom panelu „Tehnologija u Medijima“ bilo je reči o ulozi medija kako u obrazovanju o tehnologijama, tako i o kritičkom razumevanju tehnologija, edukaciji medijskih radnika i izveštavanju u IT oblastima, dok se drugi panel pod nazivom „Mediji u tehnologiji“ zasnivao na diskusiji o građanskom novinarstvu, potrebom za odgovornošću za napisano i programirano, kao i o tome kako ubrzan proces digitalizacije utiče na medije.