Dajte im RTS

Samo zahvaljujući njemu i njegovom delovanju, misli su mi otišle na drugu stranu sa nekom unutrašnjom nadom da sam u krivu, da nije sve izgubljeno. Sreća je da imamo predsednika kakvog imamo i nekako uvek nada pobedi teške i mračne misli, jer se iznova i iznova pitamo da li je on normalan. Negativan odgovor na ovo pitanje nam daje šansu, jer je prosto nemoguće da nas tako voza i bez posledica.

Predsednik je toliko izgubio kompas i kontakt sa normalnim, da je naciji iz Turske poručio – Ja sam molio partijske kolege) da prihvate da opoziciji daju i RTS i šta god hoće. Pa, čekaj rođače, oklen tebi pravo da nešto daješ, ili ne daješ na Javnom servis. Kanda si se malo zaigrao. Da li ti je to mamovina, pošto ti je majka radila na RTS i misliš da imaš tapiju nad njim, ili dedovina iz Bugojna?

I ajde opozicijo naša veličanstvena, trči u jutarnji program i nadvikuj se sa najnepristojnijim i najbahatijim izdancima napredne Srbije. Trči i budi srećna što su te gledali svi oni koji deceniju ne mogu da pomisle da postojite i dozvolite da vas u tom gledanju ponižavaju beskičmenjaci i tvrdokošci. Taj predsednik je ubeđen da je RTS njegov ili u najmanju ruku prćija njegove Srpske napredne partije čim kaže – „Dajte im RTS“. Znači tačno je – RTS je vaš i svih ovih godina ga čvrsto držite u rukama. On bi, eto, i dao, ali njegove stranačke kolege se još misle.

Jako dobro pratim sve što se dešava na medijskom nebu sve ove godine. Čini mi se, možda grešim, jedan jedini put je neki opozicioni predstavnik i to Vuk Jeremić, bio sam u studiju u redovnom programu i govorio o nečemu. Znači, ne govorim o predizbornim kampanjama. Kao gosti su pozivani u debatne emisije, nekoliko puta godišnje, sada su počeli, isto tako ponekad, da ih pozivaju u jutarnji program.

Da ne kažem da, primera radi, taj RTS nijednom za sve ove godine vređanja i ponižavanja Dragana Đilasa, Vuka Jeremića, Boška Obradovića, Zorana Lutovca, Nebojše Zelenovića i svih drugih, nije našao zashodno da ih pozove i pita za komentar ili da, ne daj Bože, gostuju i kažu šta imaju na temu da su lopovi, međunarodni zločinci, vođe bandi, fašisti, ljotićevci i ko zna šta sve. Dao bi, znate on, ali stranka ne da. Stranka naređuje i odlučuje, a on je samo predsednik stranke i predsednik države i mora da sluša šta ta stranka kaže.

Kako to funkcioniše u stranci, dovoljno je podsetiti na primeru Nebojše Stefanovića. Svi mesni, opštinski i gradski odbori SNS su se izjasnili da Stefanović ne bude samo smenjen sa mesta ministra vojnog, već da bude izbačen iz stranke, ali Vučić je presekao i rekao – ne. On, ne stranka. I naravno bilo je kako je on rekao, a sada kao stranka ne da.

Nije mi jasno zašto ćuti RTS. Zašto ćute kolege sa Javnog servisa i dozvoljavaju da ih narod trpa u isti koš sa Pinkom, Hepijem, Informerom… Vi kolege znate svoj posao, čak i bolje od mnogih od nas. Kako je moguće da uredniku Dnevnika, informative i celog RTS nije zasmetalo što u prilogu o pregovorima sa evroparlamentarcima nema nijedne izjave predstavnika opozicije koja je napustila te razgovore?

Mene su urednici na B92 dva dana ribali što 2008. godine, kao urednik Vesti, nisam u prilog stavio deo govora tog istog Vučića sa osnivačke Skupštine SNS u Sava centru, koju je btw info kanal B92 direktno prenosio, već samo dva sinka Tomislava Nikolića. Činilo mi se da su dva sinka Tomina bila „jača“ nego da ubacim jednog Tomu i jednog Vučića, i nisam bio u pravu. Naučio sam lekciju. Ima li danas u RTS nekoga da nekome da neku lekciju?

Ćutimo, saginjemo glavu od sramote i nadamo se da će neko drugi da nešto grakne. „Ja ne mogu, imam decu, moram da ćutim, radim u javnom sektoru, razumite me“. Neće, rođaci, ovo zlo neće proći tako što ćutimo. Drugo je pitanje da li smo zaslužili da imamo normalni RTS. Pa, nemamo takvog ni predsednika, a ni državu. Uostalom, narod koji se prodao Pinku, Hepiju, Informeru, odnosno Vučiću, i ne zaslužuje drugačiji RTS. Ko bi ga branio kada i sada ćute svi. A o opoziciji, ipak drugi put.

#izVucicemose