„Dan istorijskog gneva za stotine hiljada Srba”: Studentski protesti u fokusu svetskih medija

I pored toga što je njihova pažnja fokusirana na susret predsednika Rusije i SAD Vladimira Putina i Donalda Trampa i posledice tog sastanka, protest „15. za 15” održan u subotu u Beogradu bio je među glavnim temama nekih od najpoznatijih svetskih medija.

Neke od najvećih informativnih kuća u Sjedinjenim Državama, Nemačkoj, Francuskoj, Španiji izveštavaju o događanjima u našoj zemlji. Oni su uglavnom poslali svoje reportere u Beograd, dok su političari iz njihovih država upadljivo suzdržani kada su u pitanju najveći protesti u istoriji Srbije.

Poruka građana Srbije u svetskim medijima jeste jasna i zapažena, ali zadržati pažnju na studentske proteste pored krupnih promena u svetskoj politici je nešto drugo, kažu reporteri koji ovih dana izveštavaju iz Beograda.

„Dan istorijskog gneva za stotine hiljada Srba“

„U Beogradu, dan istorijskog gneva za stotine hiljada Srba koji sanjaju zemlju sa zakonima i pravdom koja funkcioniše”, napisao je novinar Žan-Batist Šastan (Jean-Baptiste Chastand) izveštavajući za francuski Mond (Le Mond) sa protesta održanog 15. marta.

Za Cenzolovku govori da je vrlo jasno razumeo centralnu tačku okupljanja – zahtev za vladavinu zakona.

„Jasno je da građani žele zemlju u kojoj možete da verujete pravosudnom sistemu i policiji da će istražiti i osuditi korupciju, čega sada nema u Srbiji. To je bila najjača poruka. Takođe, niko nije očekivao da će protesti trajati četiri meseca i da će biti toliko snažni i posle ovoliko vremena”, kaže Žan-Batist Šastan.

Mond važi za jedan od najuticajnijih dnevnih listova u Francuskoj. Upitan da li je izveštavanje o protestima u Beogradu privuklo širu pažnju, Šastan ističe da se ceo svet sada fokusira na Trampa i Putina, kao i na situaciju u Gazi koja se ponovo pogoršava.

„Tako da nema puno prostora za druge teme. Naravno, za Srbe je teško ako mnogo ljudi ne vidi njihovu borbu, kao što bi se možda očekivalo. Takođe, mislim da su Srbi veoma pažljivi u svojoj borbi za sebe. Dobra simbolika je za to da su na protestu samo srpske zastave. Nisam siguran da očekuju intervencije iz inostranstva, što je upravo argument koji Vučić koristi da bi ih napao. Moj najjači osećaj je da pokušavaju da se sami izbore za vladavinu zakona u Srbiji”, ističe Šastan.

Značajno više izveštaja o protestima

Osim američkog i ruskog predsednika, glavna vest u španskim i italijanskim medijima poslednjih mesec dana bilo je pogoršano zdravstveno stanje pape Franje. Ali, gotovo svi mediji su objavili vesti o najvećem protestu u Srbiji.

„Poslednjih dana bilo je značajno više tekstova o protestima u Srbiji. Videla sam tekstove u različitim medijima – u Italiji, poput Republike i Korijere dela Sera, u Španiji El pais i El periodiko. Konkretno, u mojoj redakciji dve rubrike su tražile da pišem o protestima”, kaže za Cenzolovku, Irene Savio, novinarka El periodiko (El Periodico).

I nju je iznenadila masovnost protesta.

„Sve skupa, razumela sam da je suština svih zahteva da mladi ljudi žele borbu protiv korupcije i da budu deo naprednije demokratije. S obzirom na situaciju u svetu, mislim da je značajna pažnja posvećena protestima u Srbiji.”

I Savio i Šastan kažu da nastavljaju da prate situaciju u Srbiji, a takođe i razvoj događaja oko mogućeg korišćenja zvučnog oružja protiv mirnih demonstranata.

Šastan dodaje da, osim jednog posta, početkom februara, nije video nikakve izjave francuske diplomatije u vezi s protestima.

„Mislim da su Makron i Vučić prilično bliski i to je verovatno jedan od argumenta. I Vučić je dobar u činjenju usluga stranim liderima. Ne bih rekao da ga podržavaju, ali da imaju prijateljski odnos. Makron je bio prošlog avgusta da proda ‘rafale’ i nije bilo reči o vladavini zakona i ljudskim pravima u Srbiji. To je ‘non stejtment’ koji jeste izjava. Isto kao kada je poseta nemačkog kancelara Olafa Šolca bila oko iskopavanja litijuma. Mislim da su Srbi sami u ovoj borbi, ali to ne znači da neće uspeti na kraju”, zaključuje Šastan.