Danas je rođendan našeg lista: Od „Slobodne Vojvodine” do „Dnevnika”

Jedini, a ujedno i najstariji dnevni list na srpskom jeziku u Vojvodini, današnji naziv „Dnevnik” dobio je 1. januara 1953. Pre 65 godina čitaoci su odlučili da treba da se zove „Dnevnik” i da se, kao i danas, štampa ćirilicom i s plavim zaglavljem. Do današnjeg dana naš list pred čitaoce je izašao 26.127 puta i isto toliko dana informisao građane Vojvodine, a i drugih delova naše države, o aktuelnim zbivanjima, događajima, ličnostima, pojavama...

Prvi broj „Slobodne Vojvodine” je jedinstven i po tome što je izašao u vreme kada je Vojvodina bila okupirana, potlačena i podeljena, a cela Evropa porobljena. O prvom broju „Slobodne Vojvodine”, piše Ljubomir Vukmanović, odmah posle rata saznalo se gotovo sve, ali je on viđen tek 17 godina posle štampanja. Naime, početkom januara 1959. godine saznalo se da je istoričar Josip Mirnić iz Novog Sada otkrio u partijskom institutu u Budimpešti tekstove iz prvog broja „Slobodne Vojvodine”.

Danas se vode nove bitke s mnogobrojnim dnevnim novinama i medijima. „Dnevnik” hrabro učestvuje u njima, bori se za svoje parče prostora, čuvajući tradiciju, začetu daleke 1942. godine
Prevedeni na mađarski, bili su među spisima o suđenju Svetozaru Markoviću Tozi. Za novost iz Budimpešte saznao je i Todor Žikić, nastavnik u Novom Sadu, i setio se da ima „Slobodnu Vojvodinu”, i to baš broj 1. No, zaboravio jer gde ga je sakrio – tajno, još u aprilu 1944. godine. Otkriće tog prvog broja, napisao je Vukmanović, bilo je čudo. Žikić je prvi broj „Slobodne Vojvodine” poklonio Biblioteci Matice srpske. „Dnevnik” je 4. oktobra 1959. objavio da je pronađen prvi broj „Slobodne Vojvodine”, kao i da taj prvenac ima 24 stranice, formata 21h33 centimetra.

Predani hroničar proteklih decenija i nekadašnji vrsni „Dnevnikov” novinar Dušan Popov u „Istoriji ’Slobodne Vojvodine’” ističe da je list pedesetih godina prošlog veka stao na noge zahvaljujući oglasima, koji su iz godine u godinu zauzimali sve veći prostor i donosili sve veću zaradu. Još tih godina shvatilo se da, osim dobrih novinara i aktuelnih rubrika, treba nešto i prodati da bi se preživljavalo. Prvi oglasi u listu objavljeni su daleke 1951. i narednih decenija bilo ih je sve više.

Menjala su se vremena, a s njima i „Dnevnikovi” titulari, ali je sve vreme naš list pred čitaoce izlazio s aktuelnim vestima, zanimljivim rubrikama, servisnim informacijama. Danas se vode nove bitke s mnogobrojnim dnevnim novinama i medijima. „Dnevnik” hrabro učestvuje u njima, bori se za svoje parče prostora, čuvajući tradiciju, začetu daleke 1942. godine.