Danica Vučenić: Novinari se predali i pre početka utakmice

Moj povratak u medije ne mogu, ni u jednom segmentu, da dovedem u vezu sa sadašnjim trenutkom, jer da motiv situacija u medijima, verovatnije je da bih se spakovala, pobegla i sakrila se zauvek.

To kaže za Danas Danica Vučenić, koja se nakon dve godine pauze vratila u novinarstvo i biće deo tima Insajdera.

Iako je obećala da će se jednog dana vratiti medijima, na pitanje zašto baš sada, kaže da je odgovor jednostavan – dobila je poziv od Brankice Stanković da se priključi njenom timu. Kako dodaje, Insajder je u međuvremenu postao produkcijska kuća, ozbiljna medijska platforma, zasnovana na profesionalnim postulatima i vrednostima koji su njihova ključna spona.

Zašto baš Insajder? Da li ste imali i druge ponude?

– Koliko god zvučalo idealistički verujem da temelj jedne profesionalne saradnje mora da bude vrednosno ujednačen. Insajder kao medijska kuća, je nešto sasvim drugo od javnog servisa, naročito onog, na kom sam nekad radila. Javni servis finansiraju građani i građanke. Moja emisija je bila bojkotovana od predstavnika SNS, najjače stranke na vlasti u državi. Publika, koja finansira taj javni servis, je u većini glasala za partiju, koja bojkotuje mene i emisiju koju radim. Smatrala sam da u takvim uslovima nije etički da i dalje ostajem i „glumim“ kako je sve u redu. Insajder je nešto potpuno drugo, to je privatna produkcija, koja se, istini za volju, u svom radu ponaša kao javni servis svoje publike, kad to već ne rade javni servisi, koje ti isti građani finansijski servisiraju. S obzirom na činjenicu da su planovi Insajdera, o čemu pre svega treba Brankica Stanković da govori, veoma ambiciozni, njihova je procena bila da u te planove uključe i mene, i moju emisiju. Kada sam pre dve godine odlazila, naravno da sam znala da ću se jednom vratiti, a ovo je bio trenutak profesionalnog prepoznavanja Insajdera i mene i volela bih da budem u prilici da postavljam pitanja i predstavnicima opozicije i vlasti .

Koliko se situacija u medijima promenila za ove dve godine?

– Promena u medijima jeste POGORŠANJE. Moj je utisak, a uzmite u obzir da sam ipak skoro pune dve godine bila izvan, da je propaganda definitivni pobednik duela sa novinarstvom. U ogromnoj profesionalnoj pustinji, istini za volju, postoji nekoliko oaza, među kojima je i vaša novina, u kojima i dalje živi novinarstvo, doduše “beduinskim životom” i opstaje bez obzira na to što su zalihe vode kao uslov golog opstanka, na izmaku. Posmatrajući širu sliku, na kojoj su i novinari i oni koji se formalno tako zovu, na njoj je novinarstvo “polupano”, tetura se kao pijanac, od bankine do bankine i sapliće o sopstveno poniženje.

Kako ocenjujete odnos predstavnika vlasti, pogotovo premijera, prema medijima? Da li je takav odnos prihvatljiv za jedno demokratsko drustvo?

– Taj odnos konstatno izgleda kao bitka kod Austerlica, ali su žrtve isključivo na jednoj strani. Nažalost mi, novinari u Srbiji nismo uspeli da izgradimo front prema vlastima i da postanemo snaga od čijeg uticaja u javnosti te vlasti zaziru. Odnos medija i vlasti mora da bude “bitka” u kojoj su novinari na strani svoje publike i da dele njenu sudbinu. U Srbiji smo se vratili unazad, i mrvicu prostora koji smo imali sada smo prepustili. Posao svake vlasti, koja kaže da se zalaže za demokratske principe i vrednosti je da kreira ambijent u kome mediji rade bez ikakvog straha od bilo kakvih posledica, ambijent u kome je sloboda govora deo kućnog vaspitanja, a ne, kao u Srbiji, neke nadljudske hrabrosti. Sloboda govora i sloboda informisanja u ovom veku treba da budu pojava, a ne incident, temelj, koji se podrazumeva, a ne posebno dostignuće. Žao mi je što predstavnici vlasti to ne razumeju, a mislim da ih ne vredi čak ni edukovati, jer ako do sada nisu naučili, neće nikad. Nažalost, ni globalne okolnosti nam ne idu na ruku, ovom vremenu “post istine”, ili „post demokratije“, kako Teofil Pančić precizno definiše Srbiju. Govoreći o delovanju samih medija, uzela bih za primer SAD. Najveći medijski rivali solidarno brane profesionalne principe, solidarišu se, ne dopuštaju da budu poniženi, naprotiv, postavljaju se kao čelična barijera Trampu koji se uporno trudi da ugrozi i poništi upravo one vrednosti po kojima je Amerika bila uzor. Volela bih da se mediji tako postave i u Srbiji.

Smatrate, dakle, da su i novinari delimično odgovorni za situaciju u kojoj se nalaze i za odnos kakav vlast ima prema novinarima?

– To sam rekla. Ne postoji frontalni otpor profesije protiv gušenja profesionalnog novinarstva. Tako da je profesija odgovorna, svako od nas je odgovoran. Ali da se izmaknemo iz žablje perspektive. Novinarstvo je globalno gledano u krizi. Najmanje dvadeset puta sam pročitala govor koji je Helen Bodin, nekadašnja direktorka BBC Radija, održala na festivalu The Prix Italia u Lampedusi, upravo o stanju u profesiji. U njemu ukazuje ne samo na spoljnje okolnosti u kojima živimo i radimo, a one su u negativnom smislu nesagledive, već i na odgovornost same profesije koja je, pod pritiskom tržišta, prestala da ulazi u dubinu, u suštinu i, da parafraziram njenu poentu, postala industrijska traka na kojoj se površne informacije valjaju kao prazne konzerve bez ikakvog sadržaja. Razume se, mediji u Britaniji, koliko god bili u krizi, ne mogu ni na koji način da se porede Srbijom. Dodala bih da siromaštvo u kome plivaju mediji i novinari nije opravdanje za odustajanje od osnovne društvene uloge, napuštanje svih etičkih principa, neodgovornost, nesolidarnost, neprofesionalizam.

Koliko je drugačije posmatrati medije sa strane od toga kada radite u njima? Da li ste stekli malo drugačiju sliku za ovo vreme dok ste bili van medija?

– Apsolutno je drugačije, jer ne učestvujete. Razlika kao kada posmatrate utakmicu sa tribina i kada ste deo tima koji igra. Moj problem je bio što nisam imala za koga da navijam. Odnosno, što se “moj tim”, a to su profesionalni i odgovorni novinari nekako predavao i pre početka utakmice. Volela bih da profesija zaigra timski i da uprkos razlikama, konkurenciji, uređivačkim politikama solidarno radimo na odbrani profesionalnih standarda. Inače ćemo kao profesija umreti.

Ponovo ću raditi „Jedan na jedan“

Koju ćete ulogu imati u Insajderu?

– Insajder postao prepoznatljiv u zemlji i regionu, pre svega kao pionir istraživačkog novinarstva, koje je pomerilo granice na mnogim planovima. Tokom godina, Insajder je prevazišao sopstveni okvir. Sada je to ozbiljna produkcija sa nekoliko emisija, referentnim portalom i planovima koji su bazirani na najsavremenijim i najnaprednijim profesionalnim i tehnološkim parametrima. Ja sam sada deo Insajder tima i svi mi zajedno učestvujemo u kreiranju novog medija koji će imati više platformi. Istovremeno ću raditi i svoju emisiju “Jedan na jedan” .