Denis Kolundžija: Novinar sa velikim „N“

Dragi čitaoci Newslettera – čestitamo vam nagradu. Iako ste Denisa imali prilike da upoznate svih ovih nedelja, da vas informišemo o još nekim važnim detaljima iz njegove bogate i podebele novinarske karijere. Najbolje je za početak citirati obrazloženje Komisije za dodelu nagrada NDNV-a koja je ocenila da je Kolundžija novinar u pravom smislu te reči, da o malim ljudima i lokalnim problemima vešto kreira velike i bitne priče.

„Sem američke političke scene koju pasionirano prati, Denis je vrstan poznavalac vojvođanskih političkih prilika i neprilika. Rekli bismo – jedan od retkih… I nepogrešivo prepoznaje znakove pored puta, čuvajući tako i samo novinarstvo na pravom koloseku“, obrazložila je komisija.

A kada je već pomenuta Amerika, Denisa ste sigurno viđali kako gostuje po televizijama uoči ili za vreme američkih predsedničkih izbora. Da znate i to da Denis sa jednakom strašću prati i izbore za druge nivoe vlasti u SAD. Što se tiče Amerike, Denis je pisao i analize za portal americki-izbori.rs. (ta saradnja nije okončana, samo je sajt trenutno u offu zbog rekonstrukcije i promene naziva).

Od 2012. godine u Srbiji i Crnoj Gori održao je više predavanja o američkom političkom sistemu, s akcentom na predsedničke izbore. O američkoj politici pisao za nedeljnik Vreme, a pre nekoliko godina je boravio i na studijskom putovanju u SAD, da bi izbliza upoznao način na koji funkcionišu američki sistem i društvo.

Karijera od četvrt veka

No vratimo se na njegovu podebelu novinarsku karijeru. Nju je Denis započeo 1997. godine u Novosadskom nedeljniku. Tamo se zadržao do 1999. kada prelazi na nekada u Novom Sadu veoma popularni IN radio i zadržava se do naredne godine.

Sledeća faza njegove karije veoma je važna iz nekoliko razloga, a vezuje se za prelazak u tada osnovani Građanski list. Redakcija je okupila mlade novinare, poput Denisa, i pružila je zahtevnoj novosadskoj čitalačkoj publici novi pogled na postpetooktobarska politička zbivanja i previranja, sa posebnim akcentom na Vojvodinu i Vojvođane. S druge strane, mnogo novinara dobilo je priliku da se na visokoprofesionalan način bavi profesijom, što danas zvuči kao SF priča.

Proveo je Denis u Građanskom listu dve godine, a onda je iznenadio sve prelaskom u novosadski Dnevnik. Činilo se da time pravi korak unazad. Međutim, Denis je svesno prešao u najstariji novosadski dnevni list u vreme kada je doživljavao vlasničku transformaciju. Nekome ko dolazi iz privatnog sektora, za razliku od velikog broja kolega koje je zatekao, to nije predstavljao nikakav problem.

Iako tužna sudbina Dnevnika nije tema ovog teksta, treba reći da je Denis u njemu proveo punih 12 godina, radeći sa sjajnom ekipom novinara, i po mnogo čemu će ih se sećati po lepom.

Kao član autorskog tima Greenfield produkcije iz Novog Sada, koautor je (zajedno sa Draganom Gmizićem),  trodelnog serijala „Autonomija Vojvodine: (Re)kapitulacija“ koji je premijerno emitovan tokom maja i juna 2012. na Radio-televiziji Vojvodine, kao i četvorodelnog serijala „Gazdovanje autonomijom“ koji je na istoj televiziji premijerno emitovana u februaru i martu 2014. godine.

Nakon definitivnog posrnuća Dnevnika, od 2014. do 2018. Denis prelazi u frilensere. Te 2014. već se odavno naslućivalo kuda ide vojvođansko novinarstvo. Prostor je bio sve suženiji, osim malih ostrva slobode. Većina njegovih poslodavaca u tom periodu bili su mediji civilnog društva, gde radne knjižice ne znače ništa u odnosu na novinarsko umeće.

Izveštavao je kao frilenser o mnogim važnim temama, a jedna od najznačajnijih bila je prepad naprednjaka u Radio-televiziji Vojvodina i potonja pobuna dela zaposlenih oličena u pokretu #PodržiRTV. Denis je sve to jako dobro razumeo, bio sa kolegama nedeljama na uličnim protestima i podržao ih kada im je bilo najpotrebnije.

Od 2018. Denis je zamenik glavnog i odgovornog urednika Cenzolovke, a urednik Newslettera u VOICE-u, to već dobro znate, postao je prošle godine. Osim što je urednik, Denis i piše za VOICE. Izdvajaju se tekstovi o gorepomenutom javnom medijskom servisu Vojvodine. S vremena na vreme piše i zanimljive kolumne na portalu Slobodna reč.

Osim za VOICE pisao je i za BIRN, Newsweek Srbija, magazin Duga, Vojvođanski magazin, magazin Rez, Cafe Vojvodina, Em na kvadrat, Kibic Fenster i u dnevnom listu Vojvodina.

Vojvodina

Prati rad Skupštine Vojvodine od 2000. Imao je i blog vojvodjanska.rs posvećen upravo Skupštini. Autor je knjige „Višestranačka Skupština Vojvodine 1992-2012.“ objavljene oktobra 2012. godine. Druga knjiga je u nastajanju.

Denis je veliki zaljubljenik u vojvođanke kanale i obožava plovidbu po njima. Godinama je išao na regate Voda Vojvodine po Dunavu i DTD kanalima. Nisam ga stigao pitati da li voli i da zabaci, ali ono što zasigurno znam je da uživa u ribljim specijalitetima. Prijatelji kažu da je veliki gurman, pa bih voleo da vidim kako neke gastronomske utiske prenosi i na papir ili ekran.

Glupo je i govoriti o nekom ko trenutno živi svoje najbolje godine da voli muziku i da redovno ide na koncerte. Ono što Denis najradije voli da podeli sa prijateljima je podatak da je tri puta bio na Rolling Stonesima i to u tri glavna grada, na istoj reci, na slovo B – Beču, Budimpešti i Beogradu.

Naš Dendži rođen je u Ravangradu 1972. godine. Otac Dušan takođe je poznati somborski novinar. Denis živi sa suprugom Ksenijom i sinom Reljom u još jednom glavnom gradu na Dunavu, ali na slovo N – Novom Sadu.

I za kraj ali ne manje važno: komisija NDNV-a odlučila da nagradu za istraživačko i analitičko novinarstvo dodeli Ivani Gordić Perc, nagradu za najbolju novinarku koja izveštava na jezicima nacionalnih zajednica Margareti Tomo, a regionalnu nagradu „Mirko Đorđević“ piscu i kolumnisti Andreju Nikolaidisu iz Crne Gore. Čestitamo svima!