Dodeljene nagrade NUNS-a za istraživačko novinarstvo „Dejan Anastasijević“

Predsednik Udruženja nezavisnih novinara Srbije Željko Bodrožić rekao je da svi nezavisni novinari pokazuju da je prava novinarska scena i dalje živa i u ovim teškim vremenima.

„Istraživački novinari posebno su obeležili prethodnu deceniju, jer su uprkos pretnjama, pritiscima, prisluškivanju, provalama u stanove, sistemskoj kriminalizaciji, dehumanizacjii i drugim nevoljama iznderili sijaset priloga i tekstova koji razotkrivaju kriminial i korupciju”, rekao je Bodrožić.

Naveo je da su oni koji se bave koruptivnim radnjama i kriminalom na visokom nivou posebno targetirani i ugroženi.

„Njima se svakodnevno lepe etikete stranih plaćenika i izdajnika Srbije, a mi smo samo građani Srbije koji se bave časnim novinarskim poslom i motiv nam je da radimo u javnom interesu”, poručio je Bodrožić.

Ambasador Sjedinjenih Američkih Država u Srbiji Kristofer Hil čestitao je svim nominovanima i dobitnicima, ističući da je važno da se traga za istinom.

„Ovo je teška profesija, posebno u ovim vremenima, sloboda štampe i medija značajna je ne samo za demokratiju u ovoj zemlji, već i za njenu budućnost”, rekao je Hil. On je naveo da je Srbija sada društvo u kojem je vladavina prava jača i stigla je do tačke u kojoj će ubice novinara biti izvede pred sud, a to je svakako dostignuće.

Hil se osvrnuo na slučaj ubistva novinara Slavka Ćuruvije, za koji kaže da danas ilustruje koliko je Srbija napradovala poslednjih godina.

„Pre 25 godina ovo je bilo takvo društvo da su državni aparati mogli da ubiju novinara na njegovom kućnom pragu, a sada je društvo u kojem je vladavina prava jača. Ukoliko sud bude doneo pravednu odluku, to će biti nešto za pamćenje, prva presuda i osuda ubistva novinara u istoriji Srbije”, kazao je Hil.

On je istakao da bi taj napredak trebalo da primete i drugi koji Srbiju posmatraju i da uoče da se proteklih godina nešto popravilo.

„Ne bi trebalo da bude upitno da Srbije ide ka Evropskoj uniji i prerasta u odgovornu demokratiju u kojoj se poštuju prava novinara, gde će krivci biti odgovorni pred zakonom”, rekao je Hil.

Novinarka N1 Maja Nikolić dobitnica je nagrade za istraživačno novinarstvo u kategoriji elektronski mediji. U najžem izboru su se nalazili i Ksenija Pavkov i Dalibor Stupar.

„Velika je čast dobiti nagradu koja nosi ime Dejana Anastasijevića. To je i velika obaveza, ne samo za mene nego i sve kolege sa N1“, rekla je Nikolić prilikom primanja nagrade.

Ona je posvetila nagradu nedavnom preminulom uredniku N1 Peđi Obradoviću.

Nikolić je nagradu dobila u kategoriji elektronskih medija, za dokumentarni film „Poslednja počast“, u okviru dokumentarnog serijala „Ispod površine“.

„Poslednja počast“ bavi se pogibijom starijeg vodnika prve klase Dejana Stojkovića tokom probe vojne vežbe “Munjeviti udar”, 24. juna 2021. na Pešteru. Tvrdnjom da mu je tokom vežbe „iznenada pozlilo“, Ministarstvo odbrane navelo je javnost da pomisli da je reč o prirodnoj smrti vojnika, ali obdukcioni nalaz do kog je N1 došao pokazuje da je smrt vodnika Stojkovića nasilna i da se ugušio udisanjem toksičnih gasova.

Nagradu u kategoriji štampanih medija dobili su Nemanja Rujević, Ingrid Gerkama, Natali Bertrams i Tristen Tejlor za tekst „Papagaji vredni kao kokain“ o krijumčarenju egzotičnih ptica, koji je objavio beogradski nedeljnik Vreme. U najužem izboru su bili i radovi Vuka Cvijića i Jelene Zorić.

U kategoriji onlajn medija nagradu je dobio novinar BIRN-a Radmilo Marković za istraživanje „Beograd – raj za divlju gradnju i sumnjiva ozakonjenja: BIRN našao skoro pola miliona spornih kvadrata„. U najužoj konkurenciji nalazili su se i Saša Dragojlo i Jelena Veljković.

Ove godine je uvedena i nagrada publike, gde se glasalo za radove koji su ušli u najužu konkurenciju u sve tri kategorije. Publika je ocenila da je najbolji rad Dalibora Stupara iz novosadskog VOICE.

Nagrade se svake godine dodeljuju za istraživačke novinarske radove u tri kategorije: elektronski mediji (TV i radio), onlajn mediji i štampani mediji, i to za teme koje su od izuzetne važnosti za građane teritorije na kojoj se medij distribuira, emituje ili koristi, otkrivaju i dokazuju nepoznate činjenice do kojih su novinari došli sopstvenim radom. Ove godine na konkurs je prijavljeno 45 novinarskih radova.