Dragan J. Vučićević: Spreman sam da idem u zatvor (VIDEO)

Ići ću u zatvor četiri stotine dana po tužbama Žakline Tatalović i Jugoslava Ćosića i provešću svih 400 dana tamo, ako javnost u Srbiji misli da je u redu da i novinari, zbog sudske presude da je nešto uvreda, idu u zatvor. Pa, da pitam, onda, da li je normalno da novinar ide u zatvor zbog nečeg što je napisao,“ kaže u Bermudskom trouglu Dragan J. Vučićević.

S glavnim i odgovornim urednikom Informera razgovaramo o tome zašto sa kolegama više ne razgovara o profesiji, javnim sukobima, a privatnim druženjima, odgovornosti prema novinarima svoje redakcije, koje medijska zajednica osuđuje i o nepoštovanju Kodeksa novinara Srbije.

„Nemojte da pričamo o Kodeksu, jer su to gluposti. Svaka medijska kuća može da ima svoja pravila. Šta meni znače da u Savetu  za štampu sede ljudi koji mene očigledno i otvoreno mrze. Ja njih ne mrzim, oni mene mrze. Ja ih poštujem, jer ipak nešto rade. I sad takvi kakvi su oni meni treba da sude. Ne priznajem ih. Zato što je Savet za štampu parapolitička hejterska organizacija. Tuži me Žika, a sudi mi Mika. To je organizacija koja je napravljena da bi se pravile lažne statistike…Savet je samoregulacija nekih novinara koji su sami sebe proglasili za elitu. Koji su oni tekst napravili, koje medije napravili, po čemu su elita?“

Sagovornik podkasta o medijima govori o prethodnim redakcijama Blicu, Politici, Demokratiji, Nacionalu, Kuriru i Presu, te odnosu sa tadašnjim vlasnicima ovog lista, o tome kako ga je u novinarstvo uveo Manojlo Vukotić, a profesorka Neda Todorović tvrdila da je najbolji student koga je ikad imala. Odgovara na pitanja o spornom intervjuu sa silovateljem, slučaju „porno snimka“ hrvatske predsednice i odnosu sa Aleksandrom Vučićem.

„Neću da lažem da bi neko rekao da sam nezavisan. Aleksandar Vučić je moj prijatelj od pre nego što je postao predsednik. Taj moj prijatelj, koji je slučajno predsednik ove države, radi najbolje moguće stvari za ovu državu. Da li treba da kažem da je to loše da bih glumio neku nezavisnost? Da kažem da je loše što će moja deca da idu autoputem, a ja sam nekad do Ivanjice išao šest sati?“

Vučićević kaže da se stidi što je objavljivao „poluinformacije i učestvovao u kampanji protiv Miloševića“, kritikuje uređivačku politiku RTS-a, na pitanje kako se oseća zbog toga što je list koji uređuje postao merna jedinica za nešto loše u novinarstvu, odgovara da to tvrdi „samozvana nabeđena elita“, a o tekstu o sadržaju đubreta koje je bacala porodica Drašković u studentskom listu Izlaz kaže:

„Znam da su neki koji su se izdavali za moje velike prijatelje, počeli da me mrze, jer ima ja rušim sneška. Genijalci, hejteri, napravili su da sam ja brljao po nečijem smeću. A mi smo se, kao studenti, tada pitali šta da uradimo da nas primete. U to vreme je bilo popularno u britanskom „Sanu“ to brljanje po kontejnerima, i stvarno smo na Košutnjaku jedno nedelju dana sedeli i čekali da neko od njih, iz porodice Drašković, iznese smeće. To je princip gde vi na osnovu nečijeg smeća zaključujete o njihovom životu.“