Publika je podeljena na rovove i čak kad nam neko ko je manji ešalon od Vučića da izjavu to izaziva neverovatan bes kod naših čitalaca. Oni su privrženi Danasu i smatraju to izdajom, iako naši principi nisu nikada bili da budemo jednostrani. Ovakva situacija u novinarstvu publici stvara očekivanja da više nema dve strane. Ljute se i opozicioni političari, jer smatraju da je Danas njihov,“ kaže za Bermudski trougao Dragoljub Draža Petrović, glavni i odgovorni urednik dnevnog lista Danas.
Gost osme epizode podkasta o medijima govori o ulozi Danasa u kreiranju takvog ukusa publike, o odnosu tog lista prema vlasti, zahtevima novog vlasnika i promenama koje se su u Danasu dogodile nakon što postaje deo Junajted medija grupe.
„Besmisleno je da neko od nas očekuje da ćemo kritikovati (Dragana) Šolaka. Ne znam ni jednu redakciju koja kritikuje vlasnika. A kad pišemo tekstove o sukobu Telekoma i SBB stavljamo disklejmer da smo u njihovom vlasništvu. Samo nenamernom omaškom se dešava da ponekad preskočimo da se ogradimo. Šolaka ne poznajem, nikad ga nisam video i nemam njegov broj telefona, tako da mi nemamo nikakav utisak da nam je on vlasnik. Korporativna logika donosi neku sigurnost, ali teško se, na primer, navikavamo na stalno punjenje sajta. Ideal novinarstva nije ni da se ukucavate na radnom mestu, ta pravila su u štampanim medijima besmislena. Glavni urednik ne treba da bude zadnji u menadžmentu, nego prvi među novinarima i pokušavam stvari da rešavam tako.“
Petrović govori o tome kako je na Ravnu goru išao kao član SPO-a, poredi stanje u medijima sa devedesetim godinama prošlog veka i njegovim prvim godinama u novinarstvu, u listovima Borba i Naša borba, gde se obreo nakon što ga je mama prijavila u novinarsku školu, iako novinarstvom nije mislio da će se baviti. „Završio sam u crnoj hronici, jer time niko nije hteo da se bavi i zato što je jedan moj drug bio u čuvenoj Magdinj grupi, pa sam o tome znao mnogo. Tako sam počeo da pratim Arkanovu stranku i da posle idem na ratišta. Tad mi je to izgledalo benigno, a sad bih razmislio da li bih se toliko zamerao nekim likovima. Ali crna hronika je sektor koji vas najlakše izbaci na površinu, jer se čita, pa mi je dobro došlo da ne moram da pravim tekstove sa pijace.“
Deset medijskih sporazuma za „zajedničku budućnost” sa Kinom, zemljom cenzure i progona novinara
Filmovi o novinarima i za novinare
Kako ojačati lokalne medije i obnoviti informisanje o radu opštinskih vlasti: Britansko rešenje daje rezultate
Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.