Draža Petrović za Magločistač: Mi, satiričari smo vučićevski profiteri

„Urednici tih raznih portala, kojih ima sada već čitava šuma, objavljuju razne senzacionalističke stvari, i onda imate neku kakofoniju vesti iz kojih vi ne možete da izvučete zaključak jer ste zatrpani vestima, i samo stižu nove vesti, i više ni ne znate na kom ste sajtu šta čitali“, smatra Petrović.

On ocenjuje da je internet novinarstvo kod nas postalo dominantno, kao i u svetu, pa ljudi sve više čitaju sajtove, čitaju novine na telefonu, a jako malo se bave analitičkim novinarstvom, komentarima, nekom dubljom analizom.

„Dok istraživačko novinarstvo nije nekako tradicionalno novinarstvo, tu uvek imate neke interese koji se spajaju. Mi koji smo dugo u novinarstvu znamo da nikada do neke priče ne dođete tako što krenete od nule, nego dobijete nešto za početak od nekoga, a taj neko ima interes da vam to da i to je uvek neka poludetektivska varijanta novinarstva“, navodi Petrović.

Dodaje da u Srbiji ima jako dobrih istraživačkih novinara koji pošteno rade svoj posao i često stradaju zbog toga, ali da „ima i onih koji se time bave prosto za nečiji račun“.

Srbija ima zahvalan materijal za satiru

Draža Petrović, kao ovogodišnji dobitnik nagrade za satiričnu hrabrost Beogradskog aforističarskog kruga, iako sebe ne smatra satiričarem nego profesionalnim novinarom, kaže da je svaka nagrada super kada je primite i kada vam neko oda priznanje za neki rad.

„Ja sam profesionalni novinar već 25 godina i kada sam počeo da pišem kolumne, onda sam kao neki element tih kolumni počeo da ubacujem nešto što se meni učinilo zanimljivo, da bude neka zezancija, karikiranje, preterivanje, što nas okružuje, i onda su mene prepoznali kao satiričara, iako se ja i dalje predstavljam kao novinar“, objašnjava Petrović.

On ocenjuje da je satiričar jedno vrlo čudno zanimanje.

„Ni jedno dete nikad nije reklo u životu – ja bih da budem satiričar – jer se to nigde ne uči, nego to postanete nekim svojim stilom. Dakle, ja nisam satiričar nego novinar koji koristi neke elemente satire u svojim tekstovima. Mislim da su ti tekstovi ozbiljni, bar se ja trudim da budu ozbiljni, a sad, što se neko nasmeje, šta da radim, nekada su i tužni“, kaže uz osmeh Petrović.

„Svi satiričari, i ovi razni televizijski satiričari, i ovi koji se time bave u nekoj pisanoj formi – mi smo vučićevski profiteri, zato što sada ima mnogo više materijala nego što bi bilo da nije pred nama ceo ovaj sastav koji gledamo na vlasti“, kaže Petrović i dodaje da ne veruje da, kada bi se promenila vlast u Srbiji, da bi satira postala ono što je u Švedskoj – da je nema.

„Verovatno oni lepše žive nego mi i imaju manje nekih egzotičnih likova, kakve mi imamo, koje možete na neki način da obrađujete u svojim emisijama ili tekstovima, novinama, medijima. Onda su ti ljudi nekako sami po sebi parodija, da nekada ne možete da ih parodirate nego je prosto dovoljno da prepričavate šta oni rade, kako izgledaju, kako se ponašaju, pa da malo ubacite neku nit i da bude od toga jedan vodvilj koji se nama dešava stalno. Prosto mi imamo zahvalan materijal da sve to radimo“, navodi Petrović.

Smatra, ako se ikada promeni ovde vlast, što je teško nazreti u ovom trenutku, ni tada ljudi neće biti fini, pošteni, pametni, a da satiričari više neće imati šta da rade.

„Uvek će toga ovde biti. Nije ovde satira nastala u vreme Vučića, nego mnogo pre toga. Ja ponekad, kada odem na neke tribine po Srbiji, kažem ljudima – glasajte za Vučića da mi ne bi ostali bez posla“, kaže Petrović.

Kako navodi, pisanjem kolumni koje su satirične bavi se od 2005. godine, pisao je i o Tadiću, Koštunici i o raznim likovima koji su bili na vlasti.

„Mada su se najviše ljutili i bunili ovi koji su sada na vlasti. To je jedina razlika, ali uvek je vlast inspirativna, posebno vlast u ovako čudnim balkanskim državama gde je sve nenormalno“, zaključio je Petrović.