Društvene mreže u građanskom aktivizmu precenjene

Za građanski aktivizam nije dovoljan aktivizam na društvenim mrežama, za ozbiljne promene u društvu danas su potrebni isti mehanizmi kao u prošlom veku, rečeno je večeras na Istinomer forumu: „Digitalna demokratija – korak bliže ili dalje od donosioca odluka?“, uz ocenu da kako se društvenim mrežama šire vrednosti, tako se šire i lažne vesti.

Foto: FoNet, Aleksandar Barda

Digitalni prostor je tek „jedno parče pite javnog prostora“ i nije većina, rečeno je u diskusiji u organizaciji Istinomera i organizacije CRTA, uz podršku Fondacije „Fridrih Ebert“.

Neće društvene mreže da umanje autoritarni potencijal današnjih vlasti, rekao je stručnjak za digitalne medije i aktivista Marko Živković.

Neke stvari precenjujemo, ukazao je, za aktivizam danas u Srbiji su potrebne iste stvari koje su bile potrebne godinama unazad.

Društvene mreže, onlajn nam je dao mogućnost da smo svi na pozornici, imamo mogućnost da jedan tvit pokrene ozbiljnu debatu, ali su za ozbiljne društvene promene potrebne identične stvari kao 100 godina unazad, dodao je.

Programski direktor CRTA Raša Nedeljkov je apelovao da se ne upadne u zamku da je onlajn aktivizam dovoljan.

To što uspemo da napravimo na društvenim mrežama se tu završava, moramo da nađemo način da ga prevedemo u nekakvu akciju, poručio je.

Pozivam sve u Srbiji, zaiteresovane za bolju Srbiju, onu u Evropskoj uniji, da pronađemo način, da izađemo iz zone komfora, jer naravno da je lako biti pametan i kreativan na Tviteru, apelovao je Nedeljkov.

Predstavnik organizacije Human Rights Power iz Jermenije Hajk Torojan ispričao je iskustva iz njegove zemlje, gde su društvene mreže bile okidač za oflajn aktivizam, što je dovelo do smene režima.

On je naveo da je putem Fejsbuka i Jutjuba prenose protesta pratilo između 200.000 i 250.000 ljudi, koji su tako mobolilisani da izađu na ulice, a protesti su mirno koordinisani preko društvenih mreža da se blokiraju glavne ulice Jerevana.

Čak, kako je naveo, kad je došlo do preopterećenosti intereneta, građanima su slali telegrame, kuda i gde da se kreću.

Društvene mreže, ako su u pravim ukama, jesu i pravi način za motivisanje građana, ali nije dovoljan, u Jerevanu ne bismo imali rezultat da ljudi nisu izašii napolje, zaključio je Torojan.

Slaven Rašković iz organizacije GONG iz Hrvatske takođe je istakao da su u hrvatskoj uspešne one digitalne kampanje koje su izvele ljude na ulice.

Napravili smo još jedan kanal komunikacije koji pre nismo imali, a najpoznatija akcija je „Hrvatska može bolje“ organizovana preko Fejsbuka kad se na Trgu bana Jelačića okupilo 50.000 ljudi, naveo je on.

Prema njegovoj oceni, ipak, snaga tog protesta je bila u broju ljudi izašlih da protestuje.

Bojim se da imamo prevelika očekivanja šta se preko društvenih mreža može napraviti, mislim da definitivno društvo onlajn ima potencijal pasiviziranja misleći da ako su potpisali peticiju na internetu, da je to dovoljno, zaključio je Rašković.