Dušan Mašić: BBC van sukoba „ovih“ i „onih“

Da li i koliko vaše prisustvo i rad u Srbiji unapređuje informisanost njenih građana i „lečenje“ obolelog javnog mnjenja?

Više od tri godine bilo je potrebno da se omogući povratak BBC-ja u Srbiju i na Balkan. Danas, posle malo više od dve godine rada, mogu da kažem da je operacija „Povratak otpisanih“ uspela i da je BBC News na srpskom uspeo da nađe sebi mesto na više nego zahtevnom medijskom tržištu u Srbiji i regionu. Rezultat koji je ovaj tim od dvadesetak mladih novinara postigao dvaput je bolji od očekivanog, a zaslugu za to imaju i čitaoci „Danasa“, kojima su naše vesti i priče dostupne već od prvog dana našeg rada.

Da li vam je lakše ili teže zato što radite za „strani medij“, tj. strani ste „plaćenici“ po definiciji još iz devedesetih?

Nikada u Srbiji nije bilo lako raditi za strani medij. Najveći broj novinara koji danas rade u BBC News na srpskom ne pamti čime smo se urednica servisa Aleksandra Nikšić i ja nosili tokom devedesetih. Za njih su to priče iz davne prošlosti i možda je najbolje da tako i ostane. Kako im je rečeno tokom obuke: „Vi ste BBC novinari koji igrom slučaja govore srpski i to je to.“ Pravila koja važe za svakog BBC novinara važe i za njih. Urednički standardi ove najveće medijske kuće na svetu jesu jedino o čemu moraju stalno da vode računa, bez obzira da li se nalaze u Beogradu, Londonu, Kabulu ili bilo kom delu sveta.

Taj veliki informativni brend, BBC News, pruža ogromnu zaštitu svakom novinaru u našoj beogradskoj redakciji, ali ujedno predstavlja i izazov da u ovakvom medijskom okruženju, gde je više lažnih nego pravih vesti, proizvede originalni sadržaj koji će taj brend učiniti još jačim.

Gde ste i jeste li na skali izdajništva koje se bezobzirno lepi na nezavisne/profesionalne/slobodne medije?

Tokom ove dve godine BBC News na srpskom uspeo je da ostane van sukoba „onih“ i „ovih“, „naših“ i „njihovih“, što je možda razočaralo neke koji su očekivali „onaj BBC iz 1990-ih“. Jednostavno, nismo više u 1990-im, digitalni mediji i društvene mreže imaju drugačija pravila i drugačiju publiku, ali urednički standardi moraju da budu isti. Zato je ovo što sada radimo prihvatljivo i čitaocima „Danasa“ i „B92“, publici „021“ i „Južnih vesti“, korisnicima sarajevskog „Oslobođenja“ i podgoričkih „Vijesti“.

Ma koliko to možda nekima bilo čudno, ne brinu me više ni kvalifikacije „strani plaćenik“ ili „domaći izdajnik“. Tokom 30 godina naučiš da živiš sa tim. Dobiješ naočare, ostaneš bez kose.

Ako ćemo iskreno, više mi smeta to novo „Ćoro“ ili „Ćelo“.

B. A.