Dvanaest događaja u medijima koji su obeležili 2016. godinu

1. Smena Bratislava Gašića zbog uvrede novinarke

Nakon što je tadašnji ministar odbrane Bratislav Gašić krajem 2015. godine novinarki B92 Zlatiji Labović rekao: „Volim novinarke koje ovako lako kleknu“, novinari iz 15 gradova, okupljeni u inicijativi „Novinari ne kleče“, protestovali su u više navrata tokom zime tražeći njegovu smenu. Gašić je i razrešen sa funkcije u februaru 2016. godine.

2. Tabloidi i ubistvo Jelene Marjanović

U aprilu je u Borči ubijena pevačica Jelena Marjanović, a njeno ubistvo, i dalje nerazjašnjeno, postalo je glavna tema srpskih tabloida. Na stranicama novina mogli su se pročitati detalji iz istrage, nagađalo se ko je ubica i šta se zapravo desilo, a u kršenju pretpostavke nevinosti i prava na privatnost prednjačili su Informer i Kurir. Tokom aprila je Savet za štampu utvrdio rekordnih 615 kršenja Kodeksa novinara, od čega 132 u tekstovima o Jeleni Marjanović. U aprilu 2015. godine srpska štampa prekršila je Kodeks 231 put.

3. Smene u RTV

Nakon što je u Radio-televiziji Vojvodine smenjen direktor programa Slobodan Arežina, ostavke su podneli i generalni direktor Srđan Mihajlović i glavna urednica Prvog programa televizije Marjana Jović. Došlo je novo rukovodstvo i uredništvo, a nakon smena gotovo svih urednika informativnog programa redakcije na srpskom, počeli su protesti inicijative „Podrži RTV“ protiv „nezakonitih smena“. Zbog cenzure u ovoj televiziji, novinarke pokrajinskog javnog servisa Sanja Kljajić i Vanja Đurić dale su otkaz.

4. Ostavka Ljiljane Smajlović u Politici

Početkom jula glavna i odgovorna urednica lista Politika Ljiljana Smajlović podnela je ostavku na tu funkciju iz protesta protiv menadžmenta koji „sprečava glavnu urednicu u samostalnom rukovođenju redakcijom“ te nema stvarne uređivačke slobode. Nekoliko dana kasnije, na kućnu adresu stiglo joj je rešenje o otkazu. Kako je navela, otkaz su potpisale direktorke ovog medija, ali „misli da iza njega stoji državni vlasnik, odnosno Aleksandar Vučić“.

5. Izložba „Necenzurisane laži“

Da bi pokazali da u Srbiji navodno nema cenzure, pres služba Srpske napredne stranke u julu je organizovala izložbu „Necenzurisane laži“, na kojoj su prikazani medijski sadržaji iz prethodne dve godine – isečci iz novinskih članaka, delovi emisija, citati iz novina, kao i sa Tvitera – u kojima se negativno pisalo o aktuelnoj vlasti. Izložba je gostovala u više gradova u Srbiji, a deo javnosti je komentarisao da je u pitanju „satanizovanje medija“ i „popis neprijatelja“.

6. Otpuštanje Petričića

Glavni urednik Politike Žarko Rakić otpustio je poznatog karikaturistu Dušana Petričića. Kako je Petričić rekao, najpre mu je traženo da smanji broj ilustracija sa Vučićem, a kada je to odbio, usledio je otkaz, uz obrazloženje da ne šalje svoje radove na vreme. Nakon saopštenja iz kabineta premijera da „Politika treba da nastavi da objavljuje Petričićeve karikature“, Rakić je Petričiću ponudio nastavak saradnje, ali je karikaturista to odbio.

7. Štrajk glađu Jovice Vasića

Zbog toga što je, kako kaže, doveden u ropski položaj, novinar niških Narodnih novina Jovica Vasić započeo je u štrajk glađu na ulici koji je trajao deset dana. On je tvrdio da je trpeo mobing u tom mediju, da radi za minimalac 20 godina, a kao jedan od razloga protesta navodio je i loše stanje u čitavoj profesiji. Nakon što su mu novinarska udruženja obećala višemesečnu pomoć i podršku, štrajk je obustavljen.

8. Lažni intervju Donalda Trampa Nedeljniku

Magazin Nedeljnik je tokom kampanje za američke izbore objavio „ekskluzivni intervju“ sa Donaldom Trampom pod naslovom „Izvinjavam se Srbiji“. Dan kasnije iz Trampovog kabineta stiglo je saopštenje da ovaj kandidat nije dao intervju Nedeljniku. Kako se ispostavilo, intervju je obavljen putem mejla, i to preko „posrednika“ Dejana Rajčića, a ne direktno. Iz redakcije su naveli da postoji mogućnost da ih je Rajčić prevario.

9. Cenzura u Ekspresu

Vlasnik nedeljnika Ekspres Goran Veselinović je, prema saznanjima Cenzolovke, zabranio da se već pripremljeni intervju sa potpredsednicom Vlade Zoranom Mihajlović objavi. Zbog toga je tadašnji glavni urednik Branko Miljuš dao otkaz, a Mihajlovićeva navela da je neprijatno iznenađena. Iz redakcije Ekspresa su potom saopštili da se ne radi o cenzuri, te da vlasnik ima prava da odlučuje o svojim medijima, što su mnogi osporili.

10. Hajke na „strane plaćenike“ i novinare

Tabloidi, među kojima prednjači Informer, tokom čitave godine su u više navrata o brojnim novinarima, glumcima i aktivistima pisali kao o „stranim plaćenicima“, navodeći da primaju novac sa Zapada da bi organizovali nasilne demonstracije i rušenje Vučića. U nekoliko tekstova su za plaćeništvo i rušenje države prozivane istraživačke redakcije BIRN, CINS i KRIK, i njihovi glavni urednici, kao i glavni urednik lista Danas Draža Petrović, a bilo je i slučajeva zadiranja u privatni život urednika KRIK-a Stevana Dojčinovića, što su mnogi mediji okarakterisali kao „crtanje mete na čelu“. Temu stranih donacija medijima u Srbiji otvorila je Politika početkom godine.

11. Sporni izbori članova Saveta REM-a

Izbor novih članova Saveta REM-a mesecima je privlačio pažnju javnosti. Nakon što Skupština nije izabrala nijednog od dva kandidata civilnog društva, izabrani su Đorđe Vozarević i Goran Peković, na čijoj se kandidaturi, kako su pisali pojedini mediji, insistiralo sve dok najzad nije ušao u Savet. Ovo telo je, inače, dugo radilo u krnjem sastavu, sa šest od devet članova – koje mesecima nisu mogli da izaberu. Deo javnosti je kritikovao REM, navodeći da je pod političkim uticajem i da ne vodi brigu o javnom interesu u elektronskim medijima. Javnosti još uvek nije zvanično predstavljen izveštaj o praćenju medija tokom izborne kampanje, jer u REM-u tvrde i da ga nema.

12. Radoica Milosavljević verovatno ostaje bez RTK

Situacija u Radio-televiziji Kragujevac se tokom godine pogoršavala: kako novi vlasnik Radoica Milosavljević nije uložio ni dinara u televiziju, a izvršitelji su popisali veći deo imovine u ovom mediju, novinari nisu imali čime ni da rade, pa su nakon serije štrajkova obustavili emitovanje programa. Milosavljević je tada rekao da su za ovu situaciju krivi radnici, jer nisu dovoljno radili. Ministar privrede Goran Knežević rekao je da je kontrola Ministarstva na terenu i da će najverovatnije privatizacija biti raskinuta početkom 2017. godine jer kruševački biznismen nije ispunio obaveze iz kupoprodajnog ugovora.

[povezaneprice]