Bojan Perkov ukazao je da su Fejsbuk, Tviter, Instagram i Jutjub postali nezaobilazni kanali komunikacije za dobar deo populacije na globalnom nivou, ali i da su “svakome omogućili da postane medij”. Takođe, kako je naveo, te kompanije imaju ogromne resurse koji im omogućavaju i da se nose sa pokušajima regualcije ili zaštitom autorskih prava.
“I vrlo je nezhvalno biti na poziciji donosioca odluka u pogledu regulisanja oblasti društvenih mreža. Naročito, ako ste iz država sa demokratskim tekovinama i krenete restriktivnije ka internet slobodama, jer to onda autoritativniji režimi mogu da koriste kao alibi”, istakao je Perkov.
On je dodao i da se mlađe generacije češće informišu na društvenim mrežama nego na drugim medijima jer su odrasli okruženi digitalnom tehnologijom i internetom i ne prepoznaju televiziju ili radiju kao nešto njima blisko. Međutim, kako je naveo, to su platforme na kojima će se češće sresti i sa širenjem lažnih vesti ali i govora mržnje.
“Postoji pravni okvir, odnosno zna se šta je dozvoljeno a šta ne, i ne bi trebalo da bude nikakve razlike u odnosu na to da li neko krši propise na društvenim mrežama ili negde drugo. Međutim, pitanje je da li se ovde dosledno primenjuju propisi”, kazao je Perkov.
On je ocenio da su naročito opasni profili koji okupljaju veliki broj članova, a promovišu rasističke, mizogine, ultrakonzervativne ili druge ekstremističke stavove, jer to može da vodi do radikalizacije u društvu, dok istovremeno nepoverenje u medije i zvanične objave samo dodatno pogoršavaju celu situaciju.
“Jer kad se propisi ne primenjuju dosledno i kad imate nepoverenje u institucije, onda se dešava da se, na primer, pretnje prema ranjivim grupama kao što su migranti sa društvenih mreža preslikavaju i u stvarnosti i imamo to ‘preuzimanje stvari u svoje ruke’”, upozorio je on.
Novinarka CINS-a Teodora Ćurčić kazala je da ekstremne objave imaju veliki uticaj na internetu i da su, sem pretnji, to i ponižavajući stavovi prema ženama, ljudima koji boluju od nekih bolesti i drugi, što je veoma opasno.
“I zato svi treba da radimo na razvijanju kritičkog mišljenja, da preispitujemo sve informacije, bez obzira od koga dolaze, i da li nam je neka osoba koja to promoviše, ili organiazcija ili stranka bliska ili simpatična”, ocenila je ona.
Teodora Ćurčić napominje i da je praksa pokazala da se neki slučajevi pretnji na društvenim mrežama rešavaju za dva dana, dok se neki se razvlače godinama.
“Postoje grupe koje objavljuju pretnje na društvenim mrežama nekažnjeno, a pokazalo se da su isti ti i u takozvanim narodnim patrolama, dakle, izlaze ‘na teren’. I to je veoma opasno”, istakla je ona.
Prema njenim rečima, zbog odsustva regulacije, svi mogu da objavljuju na društvenim mrežama, pa se tako mnogo lakše šire i lažne vesti jer sve zavisi od toga kako koristite te platforme, zbog čega se zato i “mnogo lakše manipuliše javnošću na društvenim mrežama nego u klasičnim medijima“.
Emisija je emitovana na Fejsbuk stranici Nezavisnog društva novinara Vojvodine, u okviru projekta „Promocija medijske i informacijske pismenosti i jačanje nezavisnih medija na Zapadnom Balkanu“ koji sprovodi Novosadska novinarska škola uz podršku amabsade Velike Britanije u Beogradu.
Medijski amandmani umiru u skupštinskom mraku: Noćno zasedanje Odbora, u četiri čina
Saragusti: Niko sada nije bezbedan. Zločini su jezivi. Novinari su ubijeni dok obavljaju svoj posao
Filmovi o novinarima i za novinare
Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.