On je kazao da su se mediji principom „kuvane žabe“ postepeno privikavali da predstavnici vlasti ne daju izjave medijima koji nisu naklonjeni vlasti.
Femić insistira da se poziva i „druga strana“ i to ne samo zbog pravila novinarstva, nego zato što je fer pristup da razgovaramo i sa onima sa kojima se ne slažemo.
Govoreći o položaju Javnog medijskog servisa, on je ocenio da je to trenutno propagandni servis aktuelne vlasti koji izbegava „vruće teme“.
„Oni nisu propagandni u toj meri u kojoj su privatni režimski mediji, prorežimski tabloidi, portali i dnevne novine, ali ipak zauzimaju jednu stranu i izbegavaju opasne teme“, smatra Femić.
Upitan da li na medije više utiču ekonomski ili politički pritisci, on je odgovorio da jedni uslovljavaju druge i da ih je nemoguće razdvojiti.
Kako je naveo, mediji i novinari su svakodnevno izloženi pretnjama, a to se odražava i na kulturnu scenu.
Kako je podsetio, pre neki dan smo imali zabranu Festivala kratke priče u Kikindi, zato to je gradonačelnik procenio da učesnici ne pošuju njegov grad, a reč je o ljudima koji iznose javnu kritiku.
Zabranjen je i festival Mirdita – Dobar dan, dok je sarajevski glumac Feđa Štukan deportovan i to zbog kritike režima i podrške građanskim protestima. Šta onda mislite kakvim su pritiscima izloženi novinari koji svaki dan rade u nezavisnim redakcijama, upitao je Femić.
On je ukazao da je pitanje tabloidizacije medija zapravo pitanje senzibilizacije društva koje je u opštem senzacionalizmu izgubilo granice.
Urednici su se nekad pitali da li novine koje uređuju mogu da stave na sto u svojoj kući i da li će ih pred članovima porodice biti sramota zbog sadržaja i naslovne strane, naglasio je Femić i konstatovao da su te granice danas obrisane.
Prema njegovom viđenju, obrisane su granice između normalnog i nenormalnog, a to je uticalo da se se i očekivanja publike promene.
Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.