Gosti N1: Ne postoje dve paralelne stvarnosti, samo – vrlo različita tumačenja (VIDEO)

Ako su mediji u Srbiji slobodni, kako to tvrdi vlast, zbog čega na taj problem ukazuju sve relevantne međunarodne institucije i organizacije? Koliki prostor u medijima je vlast u prethodnim godinama ostavila političkim protivnicima? Kako je moguće da u jednom istraživanju predsednik bude najviše kritikovan političar, a prema drugim da je gotovo non-stop predstavljen u pozitivnom svetlu? I živimo li mi u paralelnoj medijskoj stvarnosti?

„Ne postoje dve paralelne stvarnosti, postoji jedna, različito interpretirana stvarnost, koja toliko je različita da imate taj utisak da se radi o dve paralelne. Mi imamo neku vrstu pluralizma, ali i veliku polarizaciju, i radikalne razlike najpre u percepciji događaja, a onda i kako ih vrednujemo i klasifikujemo. Atmosfera u društvu nije ona za koju bi se reklo da vlada stanje građanskog mira, postoje tenzije dela političkih aktera, a ta tenzija se najviše vidi na pitanju bojkota izbora“, ocenio je Dejan Vuk Stanković.

Kako je rekao, mediji su od redakcije do redakcije različiti, a teško je, dodaje, porediti različite tipove medija.

„Generalno, u Srbiji možete da čujete najrazličitije interpretacije jednog događaja, sad koliki je njihov domet, to je stvar gledalaca, čitalaca, onih koji prate savremene platforme, ali neki osnovni pluralizam i sloboda izražavanja postoje…I mislim da svaki građanin ove zemlje koji želi da bude informisan iz različitih uglova to može da bude“, naglasio je Stanković.

Gavrilović se složio da ne postoje paralelne stvarnosti, dodavši da postoji deo javnosti koji se „anestezirao“.

„Skrenuću pažnju na podatak iz našeg istraživanja, da na pitanje ‘da li ste saglasni sa stavom da je danas pametno govoriti ono što mislite’, 50 odsto ispitanih smatra da nije. Postoji jedna vrsta tema, jer kad pričamo o analizi medija, moramo imati na umu koje su to teme dominatne u društvu, koliko su prisutne i kakav je uloga medija o tome. Od 2012. Biro sprovodi monitoring medija. I mi vidimo da postoje tri tipa medija – oni koji se bave promocijom, propagandom i u poslednje vreme – medijskim odmazdama“, kazao je Gavrilović.

Monitorinzi Biroa, dodaje, pokazuje da ulazimo u konfliktno društvo, gde nema dijaloga, a cilj je „putem medija se baviti ljudskim emocijama i praviti neprijatelja od političkih takmaca“.

„Kada ćemo imati izbore bez značajnog dela opozcije, ulazimo u zonu koja zahteva pre svega od javnog servisa, tu deliberativnu ulogu. Ako javni servis ne odigra tu ulogu i ne bude – javni servis, ulazimo u društvo sa dva viđenja stvarnosti“, kaže Gavrilović.

Stanković pojašnjava da bi deliberativna uloga bila ona u kojoj se razložno razgovara o nečemu.

„A ako imate javni servis, on mora da ima autonomiju, da on određuje teme, da on definiše relevantnost sagovornika i da usmerava tok te debate“, kaže.

„A REM treba da ga u tome nadzire, to piše u zakonu“, dodao je Gavrilović.

„Piše u zakonu, ne možete očekivati od RTS-a da funkcioniše normalno pod pritiskom ulice, a to je na žalost, činjenica…Pritisak ulice je nastao zbog političkih interesa onih koji su ga inicirali, onih koji žele više prisutnosti na tom mediju za promociju svojih stavova, a zaboravlja se druga stvar, da isti taj javni servis prenosi sednice parlamenta od 9. marta 1991. godine, gde poslanici učestvuju u debatama“, kaže Stanković.

Gavrilović kaže da bi „voleo da se naš javni servis ponaša kao HRT“.

„Otkad pratim HRT, on uveče ima emisiju ‘Otvoreno’. Da imamo servis koji se bavi relevantnim temama, mi ne bismo imali taj pritisak ulice“, kaže Gavrilović.

Voditelj emisije podsetio je na činjenicu da je na RTS-u nedavno gostovao predsednik Narodne stranke Vuk Jeremić posle dve i po godine od osnovanja stranke, posle tog „pritiska ulice“.

„On nema parlamentarnu stranku, on je preuzeo partiju od Aleksića, a podsetimo, na predsedničkim izborima Jeremić je osvojio oko 5 posto glasova“, kazao je Stanković.

Spomenut je i deo akademske zajednice koji su ukazali da „nešto na javnom servisu ne funkcioniše kako treba“.

„Da budemo precizni, to je deo akademske zajednice, ja ih ne poznajem, ali imaju pravo da iskoriste mogućnost da kažu šta misle, oni su predali peticiju RTS-u, kako će da postupe ljudi na tom servisu, to je njihovo pravo. Ja RTS pratim povremeno i to Ligu šampiona, atletske mitinge i poneku seriju. Ne učestvujem u njihovom programu i ne bih mogao mnogo da govorim o njemu…Mogu da kažem da on daje određeni informacioni sadržaj, u kome ima najviše predstavnika vlasti jer se prenose aktivnosti koje se tiču države. Druga stvar je kako je neko time zadovoljan“, izjavio je Stanković.

Javni servis izveštava o onome što radi država, između ostalog je to posao javnog servisa, kazao je.

„Po Zakonu o elektronskim medijima, član 47. kaže da svaki emiter mora da objektivno, blagovremeno, potpuno i istinito izveštava o događajima u društvu. Svoditi javni servis na držača mikrofona jeste nešto što oduzima građanima pravo koje im garantuje ustavom – pravo na obaveštenost“, smatra Gavrilović.

On navodi primer afere Krušik.

„Vi imate jednu emisiju bez ključnih aktera tog događaja, u emisiju su pozvani kolumnista iz Informera, Vladimir Radomirović koji se bavi uzbunjivačima, jedan član UO RTV-a, koji su irelevantni da pričaju o temi…Dalje, u Beogradu se godinu dana dešavaju protesti, ni u jednom Dnevniku niste imali uživo uključenje, razgovor sa organizatorima protesta, a imali ste uključenje iz Francuske dok su tamo bili protesti.“, naglasio je Gavrilović.

Prema njegovom mišljenju, RTS mora da bude medij koji „analizira, zapitkuje, da drži vlast odgovornom, a ne da bude njen petao“.

„Primarno je da vam pruži novu informaciju, a ne da ima unapred stvorenu tezu, pa da uspostavlja ravnotežu. Javni servi ne pripada domenu angažovanog novinarstva, angažovano novinarstvo može da postoji na televizijama koje imaju jasne uređivačke politike“, ocenio je Stanković.

Na pitanje novinara da li može da se kaže da na BBC-ju nema angažovanog novinarstva, Stanković kaže: „Njihovo poimanje javnog interesa je stvar oko koje će biti potrebno vremena da se ono dostigne kod nas, kao i stepen poliičke kulture, oni su je 100 godina osvajali“.

U tromesečnom izveštaju, BIRODI navodi da je Aleksandar Vučić u centralnom dnevniku RTS-a bio 3 sata i 48 minuta, a 81 posto od tog vremena je bio predstavljen pozitivno.

„Vučić je predsednik koji ima puno aktivnosti“, kazao je Stanković.

„…koje su vrlo često suprotne Ustavu i zakonu“, dodao je Gavrilović.

„To je Vaša interpretcija, ipak, vi niste ustavni sudija. Moram da priznam da intenzitet tih aktivnosti, neko je procenio da treba pratiti. E sad, zašto te državne aktivnosti poistovećivati kao aktivnosti njega kao stranačkog lidera? Zato sam rekao, treba razdvojiti te dve stvari – kada nastupa kao predsednik države i kao predsednik stranke“, rekao je Stanković.

Međutim, pitanje je kako razdvojiti ako Vučić posle razgovora s nekim stranim gostom, konferenciju za novinare iskoristi da govori i kritikuje opoziciju.

„To je stvar novinara koji ga pitaju o tome“, kaže Stanković.

„Nisam pravnik, al nisam ni kokoška, po Ustavu Srbije, član 6. jasno piše – da javni funkcioner ne može da koristi javnu funkciju za privatne interese. To piše i u Zakonu o agenciji za borbu protiv korupcije“, naglasio je Gavrilović, dok se Stanković nije s time složio i rekao da više puta u javnosti rečeno da te dve funkcije nisu nespojive.

Gavrilović: Posle međustranačkog dijaloga – situacija još gora

Govoreći o monitoringu elektronskih medija, Gavrilović kaže da je stanje nakon međustranačkog dijaloga postalo – gore.

„Mi smo 1. septembra do 12. decembra prošle godine, odnosno od 16. do 31. januara ove godine, radili monitoring televizija s nacionalnom frekvencijom, plus N1, i naši nalazi pokazuju da kada je u pitanju predsednik Srbije, kao predsednik SNS, Ana Brnabić i ministri u vladi imaju više vremena nego što su imali pre dogovora. Kada su u pitanju predstavnici opozicije koji idu u bojkot, oni su imali manje vremena, deo opozicije koja ide na izbore ima više vremena“, rekao je Gavrilović.

Naglasio je da „priča da će doći do unapređenja medijskog prostora, da ta teza ne vredi“.

Na TV Pinku je Vučić u tri meseca u dnevniku bio 20 sati.

„To je dve trećine ukupnog vremena“ dodao je Gavrilović. „To vraća na period 90-tih, kada smo imali dnevnik pa dodatak, kada posle obaveznog dnevnika, dnevni događaj na kojem je učestvovao predsednik se ponovo reprizira“, rekao je.

Stanković nije takvog mišljenja.

„Mene fascinira ta neutaživa želja da se uređuje program TV Pink koja je privatna televizija. To je naša vrsta medijskog fenomena. Ljudi se bave više Pinkom nego sopstvenim medijima. To je privatna TV, tu je neko dobio frekvenciju, uložio kapital, njegov je rizik po gledanost, da li će mu se uloženo da vrati i slično“, kaže Stanković.

Drugo, postoji i daljinski upravljač, dodaje.

„Ali, postoji i Zakon o elektronskim medijima koji ne razlikuje privatno od javnog, mediji u privatnom vlasništvu i u javnom su isti…Čak i pravilnik koji je doneo REM, a koji se odnosi samo na javne servise, je protivzakonit, jer su mediji u javnoj svojini i privatni jednaki“, kazao je Gavrilović i dodao da ono što treba je da REM radi svoj posao.

Stanković: Dokumentarni film „Vladalac“ je propaganda

Na pitanje kakvu su podaci koji se tiču N1, Gavrilović kaže da je jedino na N1 izveštavanje „koliko-toliko izbalansirano“.

„Niste pratili ovaj filmski program“, rekao je Stanković milsleći na dokumentarni film „Vladalac“ koji je prikazan na TV N1.

„Mi pratimo samo informativni program…A ako govorimo o drugim televizijama, na jednoj se u poslednja dva dana vodi takva kampanja da bi trebalo da reaguje REM, ako ne i tužilaštvo, zbog onoga što se govori“, kaže Gavrilović.

Stanković je rekao da je „Vladalac“ propagandni film, koji zanemaruje „interese druge strane“.

Međutim, nije mogao da kaže konkretno šta u tom filmu nije tačno.

„Ceo film je jedna politička interpretacija“, kazao je.

„Da li je toj drugoj strani ponuđeno da učestvuje? Mislim da jeste“, upitao je Gavrilović.

„Ne znam, a i ako jesu, pitanje je zašto neće da učestvuju“, dodao je Stanković.

Podsetimo, na N1 odbijaju da učestvuju mnogi iz vlasti, većina ministara, i Aleksandar Vučić, iako im je poziv stalno otvoren.