Građani se o pandemiji najčešće informisali putem televizije i društvenih mreža

Više od polovine građana Srbije se o toku pandemije koronavirusa, podacima o broju zaraženih i restriktivnim merama informisalo putem veb stranica državnih institucija. Od tog broja, 12 odsto se ovim kanalom informisalo svakodnevno. Vodeći načini informisanja o zdravstvenoj situaciji su televizija (50 odsto ispitanika se redovno informisalo) i društvene mreže (51 odsto se informisalo svakodnevno ili svake nedelje), navodi se u poslednjem istraživanju Centra za slobodne izbore i demokratiju (CeSID).

U istraživanju sprovedenom u septembru je učestvovalo 1.200 građana starosne dobi od 12 do 60 godina.

Prosečna starost ispitanika je 32 godine, uglavnom su iz urbanih sredina u Srbiji, a građani su u anketi ocenjivali i svoju sposobnost da u digitalnom svetu prepoznaju i pronađu relevantne informacije koje su im potrebne.

CeSID navodi da 89 odsto ispitanika smatra da je donekle ili potpuno informisano o COVID-19, a među onima koji su se izjasnili kao informisani, iznad proseka se nalaze žene i starija populacija.

Sa druge strane, mlađi od 24 godine, iznad proseka navode da nisu informisani o pandemiji.

Istraživanje je pokazalo i da su mišljenja građana podeljena kada treba da odluče o načinu na koji državne institucije komuniciraju tokom pandemije.

Oko trećine ispitanika je nezadovoljno jer smatra da „državne institucije unose paniku i nervozu“, dok 22 odsto misli da u prvom planu moraju da budu lekari, a ne političari.

U delu ankete koji se odnosi na radne navike tokom pandemije, 63 odsto ispitanih nije zadovoljno kvalitetom posla kod kuće i to su uglavnom stariji ljudi.

Zoom i Skype se izdvajaju kao dva alata koji su najčešće korišćeni za komunikaciju, a najmlađi građani su visoko iznad proseka u korišćenju digitalnih kanala komunikacije.

Indeks medijske i digitalne pismenosti

Indeks medijske pismenosti bio je formiran od 6 pitanja (kao i u istraživanju iz 2019.) i zabeležio je blagi pad sa 4,07 na 3,91.

Još veći pad je zabeležen na polju indeksa digitalne pismenosti, u sferi kreiranja novog sadržaja – sa 10,97 u 2019. na 10,52 u 2020. godini.

Među ključnim nalazima istraživanja ističe se da je 70 odsto ispitanika svesno da im Facebook, Instagram i druge društvene mreže rangiraju i prikazuju sadržaje, dok 57 odsto navodi da proverava informacije koje dobije putem medija iz više različitih izvora.

CeSID-ovo istraživanje pokazalo je da 95 procenata građana koristi internet, 84 odsto zna kako da pronađe i instalira aplikacije na svom telefonu, 43 odsto njih zna da kreira Power Point prezentaciju, a nešto manje od polovine da snimi video i postavi ga online.

Medijske navike

Novost kod medijskih navika su influenseri koji su prvi put ponuđeni kao odgovor u anketi. Svega 2 odsto građana je odgovorilo da ih najčešće koriste za informisanje i to su očekivano mlađe generacije.

Na pitanje kom mediju najviše veruju, većina ispitanika je odgovorila da takav medij ne postoji, dok su na drugom i trećem mestu televizija i društvene mreže.

Televiziji više veruju stariji građani i žene, dok društvenim mrežama više veruje mlađa populacija, društvene mreže su i u 2020. godini ostale medij koji se najviše koristi, potom sledi televizija, a radio je doživeo najveći pad u odnosu na rezultate istraživanja 2019.

Među pet medijskih tema koje su najviše interesovale učesnike ankete, na prvom mestu je ostao sport baš kao i prošle godine, dok je COVID-19 bio na 2. mestu, ali kod građana koji imaju više od 24 godine.

Ispitanicima ispod te starosne granice virus korna nije u top 5 tema koje ih zanimaju. Glavne sfere njihovog interesovanja su zabava i muzički program.

Na pitanje da li obraćaju pažnju na izvore medijskih informacija, 56 odsto populacije je odgovorilo da nikada ili veoma retko obraća pažnju na izvore, 34% građana pročita samo naslov, a još 37 odsto pročita samo deo vesti.

Ključni nalazi o upotrebi medija, društvenih mreža i sadržaja kroz generacije pokazuju da je Instagram najpopularnija društvena mreža među pripadnicima Generacije Z (od 12 do 17 i od 18 do 23 godine).

Milenijalci, baby boomeri i Generacija X najviše koriste Facebook.

TikTok je najpopularniji među maloletnim ispitanicima. Oni takođe čine 72 odsto ukupnog broja ljudi koji prate influensere. Sa porastom godina ispitanika, uticaj koji influenseri imaju opada.