On je rekao da to nije moguće dok ne postoji volja većine medija da prihvate standarde.
„Kao neko ko je imao iskustvo i radio u državnoj upravi, mogu da kažem da ne postoji ta medijska strategija, niti taj medijski zakon, koji mogu da se izbore sa fenomenom lažnih vesti ili postistine“, objasnio je Mirković.
On je FoNetu izjavio da je za to uslov volja većinskog broja pripadnika novinarskog ceha da se suoče sa ne baš prijatnom istinom u ogledalu, jer je jasno da su određene stvari nedopustive.
Prema njegovim rečima, još će veći problem biti kada tehnologija omogući da se svakodnevno objavljuju audio i video sadržaji u koje se mogu ubacivati glasovi i ličnosti.
„Tada će nastati zaista medijska džungla u kojoj će jako teško moći da se razabere šta je istina. Idemo krupnim koracima u tom smeru“, ocenio je Mirković, koji je do pre godinu dana bio državni sekretar u Ministarstvu kulture i informisanja zadužen za medije.
Bilo bi ohrabrujuće kada bi štampani mediji prihvatili nadležnost Saveta za štampu, rekao je Mirković, ističući da je to samoregulatorno telo značajno napredovalo.
Uporedo je, međutim, počeo da jača i otpor kod nekadašnjih i sadašnjih članova koji ignorišu i ne objavljuju odluke Saveta, ukazao je Mirković.
„Imamo situaciju da se mediji oglušuju o odluke tog tela“, predočio je Mirković, koji smatra da je trend takav da će biti sve više otpora odlukama Saveta za štampu.
„Istina boli, pogled u ogledalo boli, pa se često dogagađa, kada niste zadovoljni onim što vidite, da poželite da razbijete ogledalo“, naglasio je Mirković.
U pogledu lažnih vesti, za Mirkovića je najupečatljiviji slučaj mladića iz Velesa u Makedoniji koji su američku predsedničku kampanju iskoristili za zaradu.
Oni su registrovali sajtove posvećene američkoj politici na kojima su prerađivali i objavljivali senzacionalističke vesti o Donaldu Trampu u vreme dok je on još bio kandidat za predsednika, podosetio je Mirković.
Tako su ključne pozicije na internet pretraživačima širom sveta, što im je donosilo zaradu.
Prema Mirkoviću, veliko smanjenje budžeta za reklamiranje dovelo je tradicionalne medije u situaciju da stalno budu u trci za tiražom i gledanošću, zbog čega se mnogo lakše odlučuju da koriste informacije sa društvenih mreža.
Problem je što se često radi o prenošenju neproverenih informacija i otuda imamo veliki broj neistina i lažnih vesti, smatra Mirković.
On ističe da je mnogo toga u domenu štampanih medija prepušteno samoregulaciji i da se na tom primeru pokazuje zrelost jednog društva i profesije.
Rad Saveta za štampu kao samoregulatornog tela i rad Regulatornog tela za elektronske medije su neophodni da se situacija učini boljom, ocenio je Mirković i napomenuo da bi se bilo kakvo mešanje države povezalo sa nečim lošim, čak i kada bi postojala dobra namera.
Postoje oblici regulacije elektronskih medija koji mogu da budu bolje primenjeni u praksi, zaključio je Mirković.
Da li ste VI prodali b92 a zatim otisli da budete Vucice drzavni sekretar?