Istraživanje su uradili studenti Fakulteta političkih nauka u Beogradu.
Iako su u velikoj meri čitali internet portale tokom epidemije, istraživanje je pokazalo da su najvažnije informacije dobijali putem TV -a.
Kada su izvori informisanja u pitanju 47,8 odsto ispitanika istaklo je internet portale i novine kao svoj primarni izvor informacija, a nešto manje od jedan odsto ispitanika su istakli radio i štampu kao glavni medij informisanja.
U slučaju informisanja o virusu korona najveći procenat građana 34.4 odsto njih je kao izvor informisanja o COVID-19 naveo javni servis RTS.
Na osnovu podataka istraživanja, na FPN -u zaključuju da najveći procenat građana u potpunosti ne veruje televiziji Pink i Happy, dok najveći procenat građana u potpunosti veruje RTS-u – 12,7 odsto, a nešto manji procenat u potpunosti veruje N1 i Nova S 12,5 odsto ispitanih.
Tokom vanrednog stanja kako je pokazalo istraživanje građani uglavnom nisu verovali izjavama političara, za razliku od informacija kriznog štaba u čiju stručnost su se u najvećoj meri pouzdali.
Kada je reč o samim merama građani su ih se pridržavali i uglavnom nisu imali ništa protiv njih.
Na pitanje da izjasne svoj stav o uvođenju vanrednog stanja, gotovo tri četvrtine ispitanih podržalo je tu odluku, od čega veći deo – 44,9 odsto je u potpunosti saglasno s odlukom.
U vezi sa pridržavanjem saveta Kriznog štaba od strane njihove okoline, veliki broj ispitanika se izjasnila potvrdno – 74,7 odsto.
Stav ispitanika o uspešnosti uvedenih mera protiv širenja COVID-19 u Srbiji je preovlađujuće pozitivan. Gotovo 3⁄4 ispitanika smatra da uvedene mere pomažu pri sprečavanju dalje zaraze u Srbiji.
Najveći broj ispitanika, tačnije njih 31,2 odsto, smatra da država uglavnom odgovorno obavlja ovaj zadatak, dok je 12,3 odsto ispitanika u potpunosti saglasno s tim.
Međutim, zaključak koji se može izvući iz dobijenih podataka govori da je stav građana po ovom pitanju pretežno negativan, jer više od polovine ispitanika u manjoj ili većoj meri nije saglasno sa datom tvrdnjom.
39,1 odsto ispitanih, uopšte nije saglasno s iznetom tvrdnjom da država i njeni predstavnici ne šire strah i paniku, dok se 25,2 odsto ispitanika ovom tvrdnjom uglavnom nije saglasno.
Sa druge strane, suprotan stav zastupa znatno manji broj ispitanika – skoro jedna trećina. Na pitanje da li je ograničavanje slobode kretanja neophodno i da li građani podržavaju ovu meru istraživanje je pokazalo da su ispitanici u najvećoj meri saglasni u potpunosti s ovom merom – 42,4 odsto. Malo manji broj ispitanika je rekao da je uglavnom saglasan – 30,6 odsto.
Na pitanje kojih se mera pridržavate tokom vanrednog stanja, ispitanici su istakli da se pridržavaju glavnih mere zaštite i prevencije od virusa korona.
Tako čak 69,4 odsto njih ostaje kod kuće i izlaze samo po osnovne namirnice, potom 61,3 odsto nosi zaštitnu masku, a 60,3 odsto drži određeno odstojanje od drugih ljudi.
Na osnovu dobijenih podataka, vidimo da znatan procenat građana – 41,2 odsto, pored maski, nosi i rukavice kako bi se dodatno zaštitili. Najveći broj ispitanika – 39,6 odsto kupovao je namirnice kako bi ih imali za 2-3 dana.
Mišljenje oko kog se saglasili najveći broj građana jeste i da će pandemija virusa korona uglavnom uticati na predstojeće izbore koji su odloženi za jun mesec – 41,6 odsto.
Najveći broj ispitanika smatra da virus korona neće u tolikoj meri uticati na rezultate izbora.
Tako da će podrška koju ima Srpska napredna stranka ostati ista – 45,8 odsto ispitanika deli ovo mišljenje. Takođe, postoji određeni broj ispitanika koji je saglasan s tim da će se podrška toj stranci povećati u odnosu na trenutni rejting – stav je 40,5 odsto ispitanika.
S obzirom na to da se u medijima kretala informacija nadmetanja u davanju pomoći od strane velikih sila, građani su na to pitanje odgovorili tako što su u svakom smislu dali prednost Rusiji i Kini.
Kada govorimo o poverenju u pomoć od velikih sila, dolazimo do podataka da Evropska unija izbija na prvo mesto kada se radi o nepoverenju građana što pokazuju podaci da 12,4 odsto ispitanika veruje da pomoć neće uopšte pomoći, a 34,3 odsto a uglavnom neće pomoći.
Takođe, nepoverenje se vidi i u tome da mali broj ispitanika 5,9 odsto, veruje da će pomoć od EU mnogo uticati na suzbijanje virusa.
Samo 2,6 odsto ispitanika veruje da pomoć iz Kine neće uopšte pomoći, a 52 odsto veruje da uglavnom hoće kao i 25,3 odsto da će veoma mnogo pomoći. Na kraju je Rusija koja je po poverenju građana druga. Naime 50,5 odsto veruje da će pomoć iz Rusije uglavnom pomoći.
Na pitanje o zdravstvenom sistemu građani su odgovorili da naš zdravstveni sistem u najvećoj meri nije ni dobar ni loš, njih 37 odsto. Koliko često posećuju lekara, ispitanici su odgovorili tako da najveći broj ispitanika tačnije 62,5 odsto njih ide kod lekara samo kada ima neki zdravstveni problem.
Što se tiče pitanja o tome da li je na pandemiju reagovano od strane države na vreme, najveći broj građana – 37,2 odsto slaže se da je Srbija odreagovala na vreme, uzevši neophodne mere zaštite od virusa, a još 15,6 odsto građana bi se s tim saglasilo u potpunosti.
Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.