Istraživanje NDNV-a: Manje od 30 odsto građana veruje većini vesti, iako ih stalno konzumiraju

Najveće interesovanje vlada za lokalne vesti – kod 64 odsto ispitanih i vesti iz sveta – 63 odsto, a potom i za političke vesti -54 odsto i vesti o zdravlju – 52 odsto, navodi se u rezultatima istraživanja koji su objavljeni u publikaciji „Izveštaj o digitalnim vestima – Srbija“.

Kako se navodi u istraživanju, oko 65 odsto ispitanika je navelo da često i povremeno namerno izbegavaju pojedine vesti zbog njihovog negativnog uticaja na raspoloženje, zatim zbog previše vesti o politici i pandemiji kovida, kao i zbog iscrpljujuće količine vesti.

Prema učestalosti upotrebe, društvene mreže sa 83 odsto odgovora prevazilaze upotrebu TV dnevnika – 72 odsto kao izvora vesti, ali kada ispitanici biraju svoj glavni izvor informisanja, televizija sa 34 odsto ima primat nad društvenim mrežama odakle se informiše 25 odsto ispitanih i sajtovima i aplikacijama dnevnih novina – 22 odsto ispitanih.

Dodaje se da je istraživanje pokazalo da postoje izražene generacijske razlike pa je tako više od 40 odsto mlađih ispitanika između 18 i 34 godine navelo da su im društvene mreže glavni izvor vesti, dok je za 52 odsto starijih od 55 godina televizija i dalje najvažniji izvor informacija.

Istraživanje je pokazalo da se društvene mreže vrlo intenzivno koriste, pa se tako 95 odsto ispitanika izjasnilo da ih koristi u bilo koje svrhe bar na nedeljnom nivou, a tri mreže koje dominiraju tržištem u Srbiji koristi više od 70 odsto građana – Vajber – 75 odsto, Jutjub – 72 odsto i Fejsbuk 71 odsto ispitanih.

„Vesti ne uživaju poverenje građana, samo 29 odsto ispitanika koji veruju da se većini vesti može verovati većinu vremena. Manje od polovine građana nema poverenje u vesti koje prati (43 odsto), a ne veruje se ni vestima koje potiču sa društvenih mreža (28 odsto)“, piše u glavnim nalazima istraživanja.

Dodaje se da je medijski brend čijim vestima se najviše veruje N1 – 39 odsto, a relativno je visoko poverenje u javne medijske servise – RTS sa 37 odsto ispitanika koji mu veruju i RTV sa 29 odsto, dok ispitanici najniže poverenje imaju u medije koje odlikuje tabloidna uređivačka politika – Informer, Alo, Kurir, Pink.

Navodi se da je 62 odsto ispitanika izrazito zabrinuto za istinitost vesti na internetu, dok se 85 odsto njih susrelo sa lažnim i obmanjujućim informacijama.

Dodaje se da 14 odsto građana misli da su mediji politički i 16 odsto da su ekonomski nezavisni, a samo je pet odsto građana na neki način platilo za vesti tokom protekle godine, što je najmanje od svih evropskih zemalja obuhvaćenih Rojtersovim globalnim istraživanjem, čiji je deo i istraživanje NDNV-a.

Pametni mobilni telefoni su glavni uređaji za pristup vestima za više od dve trećine građana, njuzleter kao izvor vesti koristi osam odsto građana, ali je podkast popularan i koristi ga 49 odsto ispitanika.

Istraživanje je pokazalo da 70 odsto ispitanika preovlađujuće prati vesti u formi teksta, prednost video formi daje šest odsto, dok 17 odsto jednako prati onlajn vesti u formi teksta i u video formi, ali je među najmlađom publikom najveći deo onih prate vesti u formi videa.

Istraživanje, koje je podržala Misija OEBS-a u Srbiji, je rađeno prema metodologiji Izveštaja o digitalnim vestima koje je 2022. godine sproveo Rojtersov institut za studije novinarstva Univerziteta u Oksfordu.

Uzorak je činilo 2.027 ispitanika selektovanih iz onlajn panela, koji su samostalno popunjavali anketu, u periodu od 21. oktobra do 2. novembra 2022. godine.