Izložba „Novinarstvo. Ovde. Sada“: Dokle je novinarstvo stiglo 20 godina posle ubistva Ćuruvije

Osnivačica i počasna predsednica Slavko Ćuruvija fondacije je na otvaranju izložbe u Dorćol placu rekla da je izložba organizovana kako bi se napravila paralela između vremena kada je njen otac radio i bio ubijen i situacije u novinarstvu danas, kada pojedini profesionalni novinari pokušavaju da rade svoj posao na najbolji način.

„Trebalo je mnogo vremena, rada i muke da bi se došlo do ove tačke“, rekla je Jelena Ćuruvija posle prikazivanja hronologije života i rada njenog oca, koji je ubijen 11. aprila 1999. godine, zbog čega su nedavno organizatori i izvršioci tog zločina, bivši pripadnici Resora državne bezbednosti Radomir Marković, Milan Radonjić, Ratko Romić i Miroslav Kurak prvostepeno osuđeni na 30, odnosno 20 godina zatvora.

Ivana Stevanović, izvršna direktorka Slavko Ćuruvija fondacije, istakla je da je izložba otvorena na dan kada je Srbija ponovo pala na listi Reportera bez granica kada su medijske slobode u pitanju, i podsetila da je i juče jedna od glavnih vesti bila „mučna i prljava kampanja, sa opasnim govorom mržnje protiv novinara“.

„Hrabri novinari koji su učestvovali u ovom projektu: Milan Jovanović iz Vrčina, Verica Marinčić iz Inđije, Anđela Risantijević iz Zaječara i Miroslav Jovanović iz Kragujevca, kao i njihove kolege u drugim lokalnim zajednicama, svakog dana strahuju od nasilja, od napada, od pretnji, od siromaštva, od mogućnosti da njihovi mediji budu ugašeni. To su oni retki nezavisni mediji i nezavisni novinari koji ne žele da prave kompromise, hrabri su i odbijaju da ćute“, rekla je Ivana Stevanović, zahvaljujući im na tome što rade.

Izvršna direktorka SĆF rekla je da je ideja izložbe bila da odgovori na pitanje gde su novinari i novinarstvo u Srbiji 25 godina posle smrti Dade Vujasinović i 20 godina posle ubistva Slavka Ćuruvije.

Izložba je nastala iz četiri fotografske audio priče o četvoro novinarki i novinara koji se u svojim sredinama, uprkos pritiscima, napadima, vređanjima, odvažno bave kritičkim novinarstvom.

Autor izložbe Marko Risović izjavio je za FoNet da se izložene fotografije bave novinarima koji žive i rade u lokalnim sredinama. 

„Nije bitna estetika, bitne su priče tih ljudi, jer su oni poslednja linija odbrane ljudskog dostojanstva i demokratije u Srbiji“, ocenio je Risović.

Otvaranju izložbe prisustvovali su novinari, predstavnici novinarskih udruženja i organizacija, civilnog sektora, kao i predstavnici diplomatskog kora.

Izložba u Dorćol placu je otvorena do srede, 24. aprila.

Priče o hrabrim novinarima

Fotograf Marko Risović slikao je kako živi i radi četvoro novinara lokalnih medija.

Verica Marinčić, novinarka portala Inđija Cafe, zbog svojih tekstova napadana je i vređana na najgnusnije načine, čak i na zvaničnoj Fejsbuk stranici Opštine Inđija. Uprkos tome, Verica i dalje piše o onome što lokalna vlast želi da sakrije. Da bi preživela, radi u trafici.

Milan Jovanović godinama je na portalu Žig info objavljivao istraživačke tekstove o lokalnim moćnicima u opštini Grocka, da bi mu 12. decembra 2018. godine bila spaljena kuća. Podmetnuti požar odneo je sve što je sa suprugom stekao, pa i aparate i lekove koje je koristio kao težak astmatičar i srčani bolesnik.

Miroslav Jovanović, jedan od najpoznatijih kragujevačkih novinara i glavni urednik nedeljnika Kragujevačke, penziju je dočekao na birou rada. Grad Kragujevac nijednom nije raspisao konkurs za projektno sufinansiranje medija, pa kritički mediji, kao što su Kragujevačke, jedva opstaju.

Anđela Risantijević, uprkos tome što od bavljenja novinarstvom ne može da živi, uprkos uvredama i pritiscima koje redovno doživljava, uspeva da, pored svih drugih poslova koje je morala da radi, redovno piše i uređuje portal Glas Zaječara.