Jesu li društvene mreže pregazile tradicionalne medije

Dolazak američkog predsednika Donalda Trampa obeležile su rasprave o moći društvenih mreža jer je Hilari Klinton imala otvorenu podršku svih velikih medija, osim Foks njuza, dok je Tramp shvatio da bi uticaj društvenih mreža mogao da ga dovede do Bele kuće. Trampov odlazak obeležavaju rasprave o svemoći društvenih mreža jer je jedna od njih, Tviter, trajno ukinula nalog američkom predsedniku koji je imao 90 miliona pratilaca. Da li je kraj Trampove ere pokazao da su društvene mreže pregazile tradicionalne medije?

Istraživanje Pew Research centra pokazalo je da se više od polovine punoletnih Amerikanaca „često“ ili „ponekad“ informiše pomoću društvenih mreža. Amerikanci koji se skoro u potpunosti informišu preko društvenih mreža čine tek jednu petinu stanovništva, ali taj broj iz godine u godinu raste. Ipak, zaključak tog istraživačkog centra je da oni koji se oslanjaju na društvene mreže teže dolaze do tačnih informacija, kao i da lakše prihvataju nepotvrđene informacije i lažne vesti.

Kada je reč o Srbiji, 94% ispitanika ima otvoren nalog na makar jednoj društvenoj mreži, pokazalo je istraživanje Social Serbia 2020, koje su sprovele manje poznate agencije Pioniri i Smart plus Riserč. Fejsbuk i Instagram su najpopularniji, dok otvoren nalog na Tviteru ima tek 32% građana. Najveći broj njih društvene mreže koristi za „povezivanje sa prijateljima“ (76%), za „pristup informacijama“ mreže koristi 61% odsto ispitanika, a njih 37% ih koristi kako bi „bili u toku“. Centar za medije Fakulteta političkih nauka došao je do podatka da svaki peti konzument vesti u Srbiji u potpunosti napušta tradicionalne medije.

Od tradicionalnih medija, jedino se još televizija solidno drži. Njihovo istraživanje je pokazalo da 95% građana do informacija dolazi preko onlajn medija (uključujući i portale dnevnih listova, televizija ali i društvene mreže). Za trećinu građana društvene mreže su, pre svih Fejsbuk, glavni izvor vesti, ali nije jasno koliko ljudi se na društvenim mrežama informiše o globalnim, političkim pitanjima, a koliko njih se informiše šta rade njihovi prijatelji, članovi porodice. Iako mu se u medijima daje veliki značaj, samo 17% ispitanika za informisanje koristi Tviter. Ispitanici čak navode Instagram kao češći izvor vesti od Tvitera.

Isto istraživanje pokazuje da je osobama mlađim od 44 godine, informisanje preko Interneta najzastupljeniji način praćenja vesti. Ono što, međutim, zabrinjava jeste zaključak istraživanja da veća izloženost informacijama zapravo dovodi do slabije informisanosti građana. Sa druge strane, ohrabruje činjenica da su se tokom pandemije mnogi vratili tradicionalnim medijima i tamo tražili tačne i proverene informacije. To pokazuje da televizija i štampa nisu mrtve, ali i da ne smeju bežati od modernizacije ako žele da privuku mlađu publiku.