Kako novinar „analognim“ bakama i dekama približava digitalni svet

Upravo tim rečima iza kojih se oseća jako protivljenje stereotipima, Pavlov, urednik na Novosadskoj TV i bivši novinar Radija Novi Sad, sekretar Društva novinara Vojvodine pri UNS-u, započinje predgovor svoje nove knjige „Vrata sveta interneta – Obogaćena stvarnost“, koja se bavi „sudarom“ dva sveta – „analognih“ baka i deka i digitalne stvarnosti.

Borisu treba verovati sve što kaže na tu temu – već 11 godina se bavi obučavanjem ljudi koji u proseku imaju 85 godina!

Najočigledniji primer, koji potpuno otklanja gorepomenutu zabludu, jeste program „Skajp“, objašnjava Pavlov i dodaje: „Bio sam u prilici da upoznam mnogo starijih ljudi, koji su između ikonice ‘Skajpa’ i razgovora sa decom i unucima stavili znak jednakosti“.

„I kada na bilo kom računaru u svetu ugledaju ovu ikonicu, oni je brzo i lako prepoznaju. Računar za njih više nije stranac, jer znaju da im omogućava kontakt da porodicom. Upitate li nekog od njih, tokom šetnje parkom, kako izgleda ikonica ‘Skajpa’, prirediće vam iznenađenje“, tvrdi autor u predgovoru.

Ćerku u Australiji viđam svaki dan, ovu na Novom Beogradu jednom u šest meseci

Međutim, ne treba se zavaravati. Ovde nije reč samo o vrlo jakoj motivaciji koja ih je gonila da savladaju svaku moguću prepreku, ovi ljudi su prepoznali svrhu računara.

Najbolje je to opisala jedna srećna baka: „Razbolela sam se kad mi se mlađa ćerka pakovala za Australiju. Užasavala me pomisao da ću detetu svog rođenog deteta biti stranac. Danas, međutim, zahvaljujući računaru i programu ‘Skajp’, moji mali Australijanci nisu mi daleko, svaki dan smo zajedno. S ovom starijom, koja živi na Novom Beogradu, viđam se jednom u šest meseci…“.

Još jedna životna situacija mora se na ovaj način „dovesti u red“. Naime, apsurdno je da mladi na šaltere dolaze tačno u zakazano vreme, posao obavljaju brzo, bez čekanja i guranja u redovima, a pred tim istim šalterima stariji ljudi, koji teško stoje na nogama, provode mnogo vremena. Zašto? Zato što mlađi znaju da iskoriste prednosti elektronske uprave i preko interneta zakažu termin.

„Home“ je „ho–me“ i nema ništa nejasno!

Svako ko misli da postoji vreme posle kojeg čovek gubi sposobnost da nauči veštinu razgovora sa računarom, taj se ljuto vara, siguran je Pavlov.

Jedino što „Home“, „Share“ ili „File“ ostaju zauvek „ho-me“, „sha-re“, „fi-le“. Nikada na predavanju ne bivaju izgovoreni kao „houm“, „šer“ ili „fajl“ – neće ih polaznici prepoznati!

Na skali poteškoća, sledeća je šifra za ulaz na društvene mreže! Pošto starijima obično unuci popune podatke potrebne za otvaranje naloga na Fejsbuku ili Instagramu, „magične brojke i slova“ završe u nekoj sveščici… koja kad-tad „propadne u zemlju“. E, to je prava noćna mora.

Tajna je u rečniku – inženjerski zamenio novinarskim

Više od 1.000 „korisnika niskog intenziteta“, kako Boris naziva najstarije konzumente novih tehnologija je do sada završilo obuku kod njega u, između ostalih, novosadskoj MZ „Sonja Marinković“, Gerontološkom centru u Novom Sadu, kao i UNS-u.

Mnogi od njih imali su između 85 i 90 godina kada su se prvi put se susreli sa računarima i internetom.

Ima i „ponavljača“, ali ne zato što Boris obara, već zato što žele da utvrde gradivo.