Nađemo se svi na skajpu pa pišemo. Dogovaramo se, smejemo, prepiremo… sve isto kao i tokom normalnog stanja. Samo što nismo fizički zajedno. Čak pravimo i pauzu za ručak u isto vreme. Jedemo i gledamo na monitoru jedni druge kako jedemo.
Tako nam je ukusnije, a i navikli smo.
Naravno da nije baš zabavno kad imaš samo jednu temu i kada su sve ostale teme banalne, nepotrebne, prosto deplasirane.
Ali smatramo da je naša dužnost da i u ovakvim okolnostima nastavimo sa radom. Da ljudima koji su u svojim domovima omogućimo da se bar malo nasmeju. I ovu epizodu snimićemo u studiju, bez publike naravno, a za dalje ne znam. Možda ćemo preći na snimanje u kućnim uslovima. Ne zavisi to samo od nas.
Gledamo u emisiji da kritikujemo ono što se kritikovati mora, ali istovremeno i da delujemo umirujuće na gledaoce. Da im kažemo da će sve biti ok, da će ovo proći kao što sve prolazi i da je samo bitno da poštuju pravila i da svi budemo jedinstveni u borbi za zdravlje i život. Nemam pojma dokle će ovo da traje, ali juče sam ukrao jedan trenutak između kuće i prodavnice.
Lepo vreme, sunce, samo sam podigao glavu zažmurio, i rekao sebi „evo isto ovako žmurim na moru, dok plutam na leđima a sunce prži“. E setiću se toga ovoga leta, baš u tom trenutku.
Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.