Ključni događaji u medijima iz perspektive Raskrikavanja

1. Novi mediji, novi vlasnici

U godini za nama desilo se nekoliko promena na medijskoj sceni.

U maju se u listu Politika promenila vlasnička struktura – polovinu vlasništva u ovim novinama ima država, dok je drugu polovinu preuzela firma Media 026 smederevskog biznismena Bobana Rajića. Rajić je deo u Politici preuzeo od ruske kompanije East Media Group iza koje je, po sopstvenom priznanju, stajao biznismen Miroslav Bogićević, vlasnik koncerna Farmakom.

Media 026 je, inače, vlasnik i Večernjih novosti od 2019. godine, a za registraciju ove firme Rajić je angažovao Igora Isailovića, advokata bliskog Siniši Malom, o čemu je Raskrikavanje već ranije pisalo.

Novog vlasnika dobio je i portal o EU integracijama, Euractiv.rs. Ovaj domen je pred kraj godine preuzela kompanija Mondo INC Igora Žeželja, vlasnika prorežimskog tabloida Kurir. Prethodnih deset godina ovaj sajt je vodila agencija Beta kao domaći partner briselskog Euraktiva, ali je saradnja, kako su naveli iz Bete, prekinuta iznenada i bez obrazloženja, a razlozi za odabir Žeželja kao novog partnera ostali su nepoznati.

Kraj godine je bio turbulentan i za tabloid Objektiv, čije je štampano izdanje, posle nepune dve godine, prestalo da izlazi u oktobru. Kako smo pisali, radnicima nisu isplaćene plate a firma je u blokadi zbog višemilionskih dugova.

Jedan medij je nestao, drugi se pojavio i to baš tih nedelja – sajt Raša Tudej (RT), ruske državne televizije koja je zabranjena širom Evrope zbog širenja Putinove propagande, počeo je sa radom sredinom novembra iz Beograda. Kako je saopštila urednica srpske redakcije RT, Jelena Milinčić (inače ćerka urednice Sputnika, Ljubinke Milinčić), sajt Srbiji nudi “ruski pogled na svet” a u planu je i pokretanje televizije 2024. godine.

2. Rat i ratna propaganda

Krajem februara otpočela je ruska agresija na Ukrajinu koja u momentu pisanja ovog teksta i dalje traje, a odmah po početku rata usledila je i kampanja dezinformacija u medijima i na društvenim mrežama. I ona takođe traje.

Domaći prorežimski tabloidi, vodeći i najčitaniji, odmah su se očekivano svrstali na stranu Rusije što je Raskrikavanje zabeležilo u samom startu rata, a tokom godine stigla je i precizna analiza narativa u vezi sa ratom. Nakon što smo analizirali više od 4.000 tekstova u vodećim novinama u Srbiji, zaključili smo da su tekstovi o ratu u velikom broju slučajeva pristrasni i manipulativni, odnosno u njima se zauzima stav – uglavnom proruski i/ili antizapadni.

Istovremeno, manipulativno se izveštava i o ekonomskim posledicama rata – piše se da je stvar sa inflacijom i krizom u Srbiji “pod kontrolom” zahvaljujući Aleksandru Vučiću, dok je u drugim zemljama ekonomski haos – posebno u Hrvatskoj i zemljama Zapadne Evrope.

Paralelno sa propagandnom kampanjom u prorežimskim medijima, koji su ujedno i proruski orijentisani, teče i kampanja dezinformacija na društvenim mrežama. O najbizarnijim lažnim vestima u vezi sa ratom na koje smo naišli na društvenim mrežama i portalima, čitajte u zasebnom tekstu.

3. Evroprajd i anti-LGBTQ kampanja

Propagande nisu bili pošteđeni ni pripadnici LGBTQ populacije koji su (jedva) uspeli da održe Evroprajd u septembru u Beogradu. Kampanja protiv njih i protiv zakazane evropske Parade ponosa, počela je još u proleće sa epidemijom majmunskih boginja za koje su mediji, pa čak i pokrajinski javni servis, netačno sugerisali da su neka vrsta “gej bolesti”.

Homofobna artiljerija se nastavila na društvenim mrežama, a najviše bizarnosti smo zatekli na Vajber grupama u kojima se okupljaju ultrakonzervativne snage, kao i teoretičari zavera, antiglobalisti itd. Pisali su da je homoseksualizam bolest, predvorje legalizacije pedofilije, kružile su peticije za zabranu Evroprajda i razne fotomontaže. Šetnja za Evroprajd je u međuvremenu zabranjena iz bezbednosnih razloga, ali je uprkos tome održana u manjem obimu, uz veliko policijsko obezbeđenje.

4. Jedno suđenje otpočelo, drugo pri kraju

Ove godine je otpočelo ponovljeno suđenje za paljenje kuće novinara Milana Jovanovića iz Vrčina, za koje su okrivljeni nekadašnji predsednik opštine Grocka Dragoljub Simonović i još trojica. Suđenje je trebalo da počne u februaru, ali je posle pet odlaganja ipak počelo u septembru i trenutno je u toku.

Nova runda suđenja se ni po čemu suštinski ne razlikuje od prethodne – svi su negirali krivicu, dvojica optuženih tvrde da su priznali krivicu u policiji pod pritiskom, odnosno da su im priznanja iznuđena nakon hapšenja, osporava se vrednost materijalne štete i sugeriše da je novinar iskoristio paljenje da donacijama renovira kuću i nameštaj. Odbrana implicira i da Jovanović laže da se umalo ugušio u požaru, a na poslednjem suđenju su tražili izuzeće tužioca zbog navodne pristrasnosti. Ista taktiku odbrana je imala i u prošlom suđenju koje se završilo osuđujućom presudom, ali je ona oborena na Apelacionom sudu krajem 2021. godine iz proceduralnih razloga.

Drugi postupak se, po svemu sudeći, privodi kraju. Reč je o ponovljenom suđenju za ubistvo Slavka Ćuruvije – za ovu likvidaciju u decembru 2021. godine su na sto godina zatvora po drugi put osuđena četvorica bivših pripadnika Državne bezbednosti, ali su se obe strane žalile pa je predmet na proleće stigao u Apelacioni sud. Do decembra se čekalo na početak većanja i iznošenje žalbi, a sud je nakon toga odlučio da u martu ove godine otvori pretres, nakon čega će biti doneta i konačna presuda.

5. Intervju sa silovateljem

Javnost je bila veoma uznemirena u septembru kada je tabloid Informer objavio intervju sa osuđenim silovateljem Igorom Miloševićem koji je u to vreme bio na slobodi pošto je odslužio kaznu.

Uoči intervjua, društvenim mrežama su kružile fotografije ovog čoveka koga su ljudi fotografisali po beogradskim ulicama, čime je panika među ženama rasla, da bi onda i kulminirala samim intervjuom. U intervjuu je, naime, Milošević govorio o tome šta ga uzbuđuje, kako žena treba da se ponaša ukoliko je napadne i detaljno opisivao do detalja svoja prethodna silovanja.

Praktično odmah po objavljivanju, ispred redakcije Informera krenuli su protesti, a došlo je i do jednog manjeg incidenta.

Urednik Informera Dragan J. Vučićević je narednih dana nastojao da odbrani svoju uredničku odluku da se ovakav intervju objavi, a između ostalog tvrdio je i da razgovore sa silovateljima objavljuju i ugledne medijske kuće. Naveo je primer dokumentarca “Ćerka Indije” britanskog BBC-a u kome je između ostalih intervjuisan i silovatelj. Raskrikavanje je potom uporedilo dva intervjua i ukazalo na suštinske razlike među njima.

6. Podela frekvencija i crni ekrani

Nakon isteka osmogodišnjeg perioda, u julu ove godine su nacionalne frekvencije ponovo dobile iste četiri prorežimske televizije: Pink, Hepi, Prva i O2, a na konkurs se prijavilo njih 14. Između ostalog, frekvenciji su se nadale i kablovske televizije Junajted Medije – N1 i Nova S.

Novu priliku dobili su ubrzo, nakon što je REM (koji dodeljuje frekvencije) raspisao novi konkurs i za petu frekvenciju, koju je nekada koristila ugašena TV Avala i koja je “upražnjena” od 2012. godine. Na konkurs su se prijavile četiri televizije – TV Nova S, Kurir TV, Kopernikus i TV BK.

Odluku o tome ko će dobiti pravo na korišćenje nacionalne frekvencije narednih osam godina, javnost i televizije očekivale su početkom decembra, kako je propisivao zakon. Međutim, ona nije objavljena zbog čega su, iz protesta, TV Nova S i N1 “zacrnile” ekrane na 24 sata uz poruku “Mrak u Srbiji bez slobodnih medija”.

Do momenta objavljivanja ovog teksta i dalje nije odlučeno ko će dobiti petu frekvenciju.