Kolege i porodica zatražili da Žarković bude sahranjen u Aleji zaslužnih građana

Treba izdržati i na strašnom mestu postojati – to je bila Žaretova filozofija, potvrdiće svako iz redakcije koju je Dragoljub Žarković vodio 30 godina.

„Za nas je bio neprikosnoveni autoritet ne samo u Vremenu, ne samo u redakciji, nego u novinarstvu. Žare nas je formirao i kao novinare, ali uticao je na nas i kao na ljude. Vreme je Žaretovo životno delo. Mi ćemo nastaviti dalje. Imaćemo uspehe i neuspehe, ali nikada više neće biti isto“, kazao je novinar i odgovorni urednik Vremena Filip Švarm.

Oni koji su sa Žarkovićem pokretali Vreme kažu da im je danas jasno da je njegov rad predstavljao nezaustavljiv podvig.

„Tri decenije izdržati razne pritiske u borbi za jedno novinarstvo koje većina nije htela da čuje, a to je novinarstvo koje je ustajalo protiv mržnje, rata, protiv nepočinstava. I pravo je čudo kako je taj čovek izdržao toliko vreme, da gotovo nevidljivom rukom vodi jednu redakciju koja je često bila na ivici egzistencije“, priseća se Žaretovog rada novinar Vremena Milan Milošević.

A taj čovek je uvek bio beskompromisan.

Njegove najbliže kolege saopštile su da svi biografski podaci nisu dovoljni da dočaraju Žaretovu uredničku i novinarsku lucidnost, talenat i neverovatnu veštinu komunikacije i harizmu.

Ipak… Osnivač Vremena i glavni urednik od 1991. godine. Pre toga novinar i urednik u Politici i Borbi. Bio je radijski komentator Slobodne Evrope, sarađivao sa Nemačkim narodnim radiom, pisao za čitav niz evropskih listova, italijansku Republiku, austrijski Standard…

Usavršavao se u SAD kao gost Udruženja američkih urednika.

Autor više televizijskih emisija i projekata. Tokom karijere bio je stalni kolumnista Politike i predavač na Fakultetu političkih nauka, gde je bio i član Saveta fakulteta.

Prvi predsednik Udruženja profesionalnih novinara Srbije iz koga je kasnije nastalo Nezavisno udruženje novinara Srbije i počasni član više međunarodnih medijskih asocijacija.

Godine 2016. objavio je „Naprednu knjigu“ sa podnaslovom „Godine uspona Aleksandra Vučića“.

„On je sve ovo vreme bio neka vrsta obeležja nekoliko generacija novinara. Imao je zaista izuzetan talenat da uoči ono šta je važno i da to na kratak i jasan način saopšti tako da ga svi razumeju. I to je talenat na kome smo mu svi zavideli“, kazao je Dragan Janjić, glavni i odgovorni urednik agencije Beta.

Kada mu je 2018. dodeljena nagrada za životno delo, u obrazloženju je pisalo: „Žarković nije od onih novinara koji se udvaraju političarima, čak ni kada o njima ne misli loše, dok obrnuto ne važi“.

U UNS-u kažu imamo obavezu prema Žaretu.

„Udruženje novinara Srbije je zajedno sa redakcijom Vremena i porodicom Dragoljuba Žarković zatražila da on bude sahranjen u Aleji zaslužnih građana“, rekla je Dragana Bjelica iz UNS-a.

Povodom smrti Dragoljuba Žarkovića oglasilo se i ministrastvo kulture i informisanja.

„Želeo je i uspevao da bude glas razuma u horovima nerazumnih, poštovali su ga i politički i ideološki neistomišljenici. Ostaće upamćen kao analitičar, novinar i urednik britkog pera, velike erudicije i postojanog karaktera. Više nego dovoljno za jedan časno pređen profesionalni i životni put“, navodi se u saopštenju ministra kulture i informisanja Vladana Vukosavljevića.

Ko, šta, gde, kada, kako i zašto? Odgovori na tih šest osnovnih novinarskih pitanja nisu bili dovoljni. Žarković je uvek insistirao i na sedmom, kako je objašnjavao, ključnom pitanju za ozbiljno novinarstvo: U čijem je to interesu? U Žaretovom je interesu da Vreme ne sme da stane.