Kome veruju mladi: „Znam decu koja su gledala Baku Praseta sa pet godina“

Koliko često razgovarate sa decom o njihovim interesovanjima? Znate li šta gledaju na mrežama i kako ti sadržaji mogu u budućnosti da utiču na njihovo vaspitanje? Na Međunarodni dan bezbednosti na internetu, televizija N1 svetla svojih reflektora uperila je ka mladima. Evo šta kažu:

„Najčešće gledam Youtube i volim da gledam tako neke istorijske filmove, a koristim ga i kada treba nešto da istražujem za školu“, govori jedan dečak sa kojim smo razgovarali.

„Najčešće nešto vezano za igrice“, odgovara drugi.

„Neke tutorijale recimo za negu kože, kose i slično. Najčešće su to neki strani sadržaji. Neke devojke koje pokazuiju neke proizvode, ili nešto prirodno za kožu“, poručuje jedna devojčica.

„Pa neke šale, nešto tako“ i „TikTok, Youtube… Uglavnom gledam Tiktok i skrolujem“ odgovori su druge dvojice dečaka.

Tamara Kalinić, Zorannah, Dunja Jovanić, Milan Maglov, Danilo Badnjar Čoda, Bogdan Ilić – Baka Prase, samo su neka od imena ljudi koji su uzori deci. Za razliku od svojih roditelja, generacija Z, ali i milenijalci većinu svog slobodnog vremena provode gledajući sadržaje koji proizvode neki od navedenih domaćih Youtubera, Instagramera i Tiktokera. Zašto? Zato što su doneli novi „vajb“, kaže u razgovoru za N1 jedan od najuspešnijih domaćih influensera Marko Marijoković.

„Taj vajb znači da se ljudi poistovete sa nekim. Ja znam reakcije ljudi u mojoj okolini – kako reaguju na šale moje bake, na naš odnos… I onda mi je jednog dana sinula ideja – zašto ovo ne bih podelio sa svojih 3000 pratilaca? U međuvremenu, posle četiri godine, taj broj je porastao na 400.000 pratilaca, jer su se ljudi poistovetili. I to je ono što je falilo mrežama. Ljudima fali ta neka spona između ljudi koji su na mrežama, kao kada su nekada gledali domaće serije 1990-ih ili 2000-ih, poput Porodičnog Blaga, Srećnih ljudi… Da se ljudi poistovete sa likom, i da vide da svi živimo isti život, i ja volim da kažem, i to koristim na internetu – Svi smo mi naši. A naravno postoje i oni drugi influenseri koji propagiraju nešto drugo, prosto svaka publika ima šta da gleda“, kaže Marijoković.

A pod to „drugo“ mogu da se podvedu i sadržaji koji često nisu primereni najmlađima. Psovke, uvrede, targetiranje pojedinaca, internet buling tj. maltretiranje, takođe su neizostavni deo digitalne zajednice u Srbiji.

„Ja to sve ignorišem i trudim se da to što više izbegavam. To stvarno nije u redu, nek zamisle kako bi izgledalo da njih neko psuje na isti takav način kao što oni nas psuju“, kaže dečak koga smo upitali o ovome.

„Ako misliš na jutjubere slične Baki Prasetu i Janku, mislim da oni ne bi trebalo to da rade“, kaže drugi.

„Znam decu koja su gledala Baku Praseta sa pet godina, oni će da pokupe mnogo toga, i te ružne reči i njegovo ponašanje“, dodaje njegova drugarica.

To je istina. Deca, koja su najranjiviji sloj društva, kao sunđer upijaju sve što dolazi sa mreža, i često preuzimaju modele ponašanja svojih omiljenih influensera. Tu nastupaju roditelji, koji bi kroz razgovor, deci trebalo da ukažu na dobre i loše primere.

„Tu jedino pomaže ona stara tehnika, a to je razgovor. Treba da budete u toku sa onim što se dešava sa vašim detetom, da konstantno razgovarate, i „budete u toku sa vremenom“. A druga stvar je da roditelji ipak moraju da imaju šifre svih naloga svoje dece, barem do neke 11-12 godine, zarad sigurnosti i zarad svega što se dešava na internetu“, kaže Marijoković.

Nekom vidu rizika na internetu barem jednom u godinu dana bilo je izloženo 62 odsto starijih osnovaca i 84 odsto srednjoškolaca, ukazuje istraživanje Unicefa i Ministarstva prosvete. Učenici koji su žrtve digitalnog nasilja češće postaju i sami nasilni, a ono što je poseban problem je da deca retko obaveštavaju odrasle o tome kroz šta prolaze.

„Što su duže deca izložena negativnim uticajima to je teže ‘popravljati štetu’. U svakom slučaju bolje je ići proaktivno, i usmeriti se na preventivno delovanje da se sam sistem koriguje, a sa druge strane da se radi na edukaciji mladih, na jačanju njihove otpornosti i da malo kritičnije sagledavaju ono što im se nudi“, kaže psihološkinja za decu Brankica Stanojević.

Video prilog N1