Svetska zdravstvena organizacija (SZO) kaže da se svet ne bori samo protiv pandemije, već i onoga što zove „infodemijom“ – kada prekomerna količina informacija, od kojih su neke lažne, otežava ljudima da donesu odluku o vlastitom zdravlju.
SZO pokušava da odgovori na zabrinutost ljudi u vezi sa vakcinama – kao i da pomogne ljudima da procene informacije koje vide na društvenim mrežama.
Nina, koja ima 21 godinu i živi u Londonu sa 82-godišnjom bakom, jedna je od tih zabrinutih.
Ona kaže da ima „pomešana osećanja“ u vezi sa vakcinama protiv Kovida.
Nina, nezavisna producentkinja, još nije sigurna da li će se u budućnosti vakcinisati.
Ali smatra da joj količina dostupnih informacija otežava da razume naučnu potku vakcina.
„Naravno da kao i svako drugi želim da ovaj virus nestane što je brže moguće“, kaže ona.
„Ali, istovremeno, nisam sigurna koliko verujem vakcini, zato što je napravljena toliko brzo.“
A na njen stav delimično utiče i ono što vidi na društvenim mrežama, iako istovremeno kaže da informacije traži na „tradicionalnim“ informativnim izvorima.
„Prilično je mnogo mišljenja na Tviteru, Instagramu i TikToku. Mislim da se ljudi olako povode za njima“, kaže ona.
Oskar Hodžson, advokat na obuci koji učestvuje u ispitivanjima vakcine na Imperijalnom koledžu u Londonu, kaže: „Često je od količine informacija kojima nas bombarduju teško razlučiti šta treba da radimo.“
„Mislim da je vakcina jedan od retkih načina da se izađe iz ove situacije ako želimo da izbegnemo večitu izolaciju i policijski čas“, dodaje.
„Upravljanje nadom“
Istraživači su radili rekordnom brzinom na izradi vakcine, manje od godinu dana od izbijanja pandemije.
SZO nadzire podatke više od 200 ispitivanja vakcina.
„Trenutno se izrađuje nekoliko tipova vakcina zasnovanih na različitim tehnologijama“, kaže doktorka Silvi Briand, direktorka SZO-a za pandemijske i epidemijske bolesti.
One prolaze iste testove bezbednosti kao i vakcine koje se već koriste širom sveta.
„Veoma je skupo vršiti na ljudima ta ispitivanja treće faze. Ali mnoge zemlje su se udružile da bi mogle da ih plate“, kaže doktorka Briand.
„Kad imate dovoljno sredstava, proces može da se odvija mnogo brže.“
Postoje tri ključna razloga zašto je bilo moguće izraditi vakcine toliko brzo:
- Nove tehnologije koje su bile u razvoju pre nego što je izbila pandemija Kovida-19 iskorišćene su da se ubrza taj proces
- U istraživanja vakcina ulažu se milijarde dolara. Za obezbeđivanje sredstava ponekad su potrebne godine
- Pronalaženje načina za borbu protiv Kovida-19 bio je glavni prioritet za sve vlade širom sveta
- Deo problema je što su informacije o pandemiji pristizale na kašičicu, kako su naučnici dolazili do novih otkrića o virusu i otkrivali kako je najbolje boriti se protiv njega.
To je, kažu istraživači, otvorilo prostor za bujanje dezinformacija.
„Ljudi traže informacije i suočavaju se sa zbunjujućom mešavinom nekih kredibilnih informacija i nekih drugih koje su veoma upitne, podrivajuće ili izravno pogrešne“, kaže profesorka Hajdi Larson koja vodi Projekat poverljivosti prema vakcinama pri Londonskoj školi za higijenu i tropsku medicinu.
Ona proučava poverljivost prema vakcinama širom sveta već dve decenije.
Iako je oklevanje u vakcinaciji oduvek predstavljalo problem, ona je veoma zabrinuta povodom uticaja koji dezinformacije vrše na spremnost ljudi da prime vakcinu protiv korona virusa.
Njen tim je nedavno izvršio studiju koja se bavi poverenjem prema vakcinama u Velikoj Britaniji i SAD.
Od 4.000 ljudi u Velikoj Britaniji, 54 odsto reklo je da će se definitivno vakcinisati. Ali nakon što su im pokazane netačne tvrdnje o bezbednosti vakcina, ta brojka je opala za više od šest odsto.
A ljudi sa slabijim primanjima i iz crnačkih i manjinskih etničkih zajednica bili su najskloniji da odbiju vakcinu protiv Kovida.
Kako prepoznati netačne informacije onlajn:
- Procenite izvor – ko je podelio informacije i odakle im?
- Zađite dalje od naslova – mogao bi da bude tendenciozno senzacionalan
- Identifikujte autora – potražite njegovo ime onlajn da vidite da je stvarna/kredibilna osoba
- Proverite datum – da li je informacija ažurirana i relevantna za aktuelne događaje?
- Potražite sekundarne dokaze koji bi to potkrepili – da li su prisutne činjenice koje potvrđuju njihove tvrdnje?
- Preispitajte vlastite predrasude – mogu li one da utiču na vaš sud o tome šta je poverljiva informacija?
Izvor: SZO
„Imali smo neverovatan mesec pun nade sa nekim novim vestima o vakcinama“, kaže profesorka Larson.
„Ali i dalje nemamo nijednu dokazanu vakcinu. I zato malo moramo da upravljamo nadom.“
„A jedan od velikih razloga za strah je bezbednost. I zato možemo da govorimo o bezbednosnim procesima i činjenici da se ti dokazani procesi pažljivo slede, a da se prečice prave u drugim oblastima tog dugotrajnog procesa izrade.“
Profesorka Larson, zajedno sa SZO i vladama širom sveta, sarađuje sa nekim od najvećih tehnoloških kompanija da bi pokušali da se izbore sa dezinformacijama.
Fejsbuk – u čijem vlasništvu su Instagram i Vocap – kaže da uklanja informacije koje bi mogle da dovedu do „neposredne štete“, uključujući lažne tvrdnje u vezi sa lekovima za Kovid-19.
On kaže i da je zabranio oglase koji odvraćaju ljude od vakcinacije, kao i da je smanjio broj ljudi koji vide prevare u vezi sa vakcinama.
Ali, i dalje je veoma lako naleteti onlajn na dezinformacije o Kovidu-19 i podeliti te postove.
„Moramo da se usredsredimo na gradnju otpornosti i ispunjavanje tog prostora“, kaže profesorka Larson.
„Ne možete samo ukloniti dezinformacije, a ne ponuditi ništa zauzvrat.“
Vučić i Tramp: Netrpeljivost prema medijima i podrugljivo odbacivanje drugačijeg mišljenja
Silovanje ili cenzura: Na šta to smrdi Pepe le Tvor?
Deset medijskih sporazuma za „zajedničku budućnost” sa Kinom, zemljom cenzure i progona novinara
Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.