Ova organizacija od svog osnivanja 2014. godine, posvećena je unapređenju kvaliteta informisanja građana i građanki Kragujevca, prati raspodelu novca iz javnih izvora i insistira na tome da lokalna samouprava dosledno sprovodi Zakon o javnom informisanju i medijima.
I dok na tome insistira, Res Publika u svom najnovijem istraživanju pokazuje da realno stanje na kragujevačkoj medijskoj sceni nema nikakvih dodirnih tačaka sa doslednim sprovođenjem ovog zakona.
Sve zapravo počinje od toga da bi Grad Kragujevac, kako ističu iz ovog centra za građanski aktivizam, mogao da bude apsolutni šampion među lokalnim samoupravama u Srbiji po visini iznosa koji na godišnjem nivou dodeljuje jednom mediju iz gradskog budžeta. Problem ove možda laskave titule je u tome što se Kragujevac „takmiči“ van konkurencije i mimo zakonom utvrđenih pravila, pa uprkos izdašnim davanjima, redovno izostaje sa liste gradova rekordera u finansiranju medija.
“I dok jednom obezbeđuje apsolutno privilegovan položaj, kragujevačka gradska uprava je svim ostalim medijima godinama uskraćivala pristup javnom novcu, potpuno ignorišući zakonsku obavezu o raspisivanju medijskog konkursa. To se negativno odrazilo na održivost lokalnih informativnih glasila, koja su u borbi za opstanak kadrovski i tehnološki devastirana”, navode autorke istraživanja Bojana Vlajović Savić i Marija Milošević.
Paralelno sa tim procesom raspodele sredstava svih građana, Res Publika je bacila svetla reflektora i na internet portale nepoznatih vlasnika. Reč je, napominju u istraživanju, o medijima “bez redakcija, novinara i urednika i bez bilo kakve zakonske odgovornosti”, koji se koriste “nepoštenom poslovnom praksom i nastoje da ostvare svoje, od javnosti skrivene interese u sferi politike i biznisa”.
Novac i privilegije
U toj utakmici koja nema ili apsolutno zanemaruje sva pravila o dodeli državne pomoći medijima, Grad Kragujevac već sedam godina novac dodeljuje Radio televiziji Kragujevac.
Prema podacima do kojih je Res Publika došla na osnovu Zahteva za pristup informacijama od javnog značaja, samo tokom 2022. ovoj medijskoj kući je kroz subvencije isplaćeno 58 miliona dinara. Na mesečnom nivou, uporedila je Res Publika, RTK je dobila onoliko koliko je tokom iste godine na javnom konkursu za svoje projekte dobilo ukupno osam medija sa sedištem u Kragujevcu.
“I pored toga što je Zakonom o javnom informisanju i medijima propisano da lokalne samouprave javnim novcem, preko konkursa, mogu da finansiraju isključivo medijske sadržaje kojima se ostvaruje javni interes u informisanju, grad Kragujevac godinama unazad finansira redovno poslovanje RTK, a iz gradske kase su namireni i svi dugovi nastali u periodu pre poništenja privatizacije”, stoji u istraživanju Res Publike.
Iz ove organizacije ističu i to da lokalna samouprava formalno RTK i ne tretira kao medij, već kao bilo koje javno preduzeće pošto je nakon jednog od poslednjih restrukturiranja gradske uprave Radio televizija Kragujevac završila pod ingerencijom Gradske uprave za komunalne poslove.
“Po zahtevu da nam dostave informacije o ‘svim plaćanjima, po bilo kom osnovu, sa svih budžetskih linija prema medijima i javnim glasilima…’, ni jedna od gradskih uprava nije nam prosledila podatke o plaćanjima prema RTK. Tek kada smo u novom zahtevu to izričito zatražili, Gradska uprava za komunalne poslove dostavila nam je dokumentaciju za uplate Radio televiziji Kragujevac”, objašnjavaju autorke istraživanja Bojana Vlajović Savić i Marija Milošević.
One podvlače i podatak da je Grad Kragujevac punih šest godina ignorisao zakonsku obavezu da medijima dodeli novac na konkursu za sufinansiranje proizvodnje medijskih sadržaja od javnog interesa.
“Dok su se desetine miliona dinara godišnje slivale na račun RTK, poruka ostalima bila je da u budžetu nema para za konkursno sufinansiranje medija”, tvrdi Res Publika i dodaje da su se tako u najtežem položaju našle Kragujevačke novine, kojima je zbog dugova prema štampariji početkom 2020. blokiran račun, što je ozbiljno ugrozilo opstanak jedinog štampanog medija u Kragujevcu i okolini.
Portali nepoznatih vlasnika
“Uporedo sa devastacijom lokalne medijske scene, u Kragujevcu je poslednjih godina primetan trend osnivanja internet portala koji nisu upisani u registar medija, a u najvećem broju slučajeva, nije moguće utvrditi ko su njihovi osnivači ili vlasnici, niti su poznati njihovi urednici i novinari”, naglašava Res Publika.
Istraživanje je pokazalo i da ovi portali svoj uticaj ostvaruju, pre svega, preko društvenih mreža, na kojima okupljaju veliki broj pratilaca, plasirajući uglavnom sadržaj preuzet od drugih medija.
“I dok medijska zajednica sa nestrpljenjem očekuje usvajanje novih zakona, ‘slučaj Kragujevac’ opominje da ni dobra zakonska rešenja ne vrede puno, ako se propisi ne primenjuju ili izigravaju”, poručuju iz Res Publike, koja uprkos odsustvu “pravila igre”, pokazuje da građani imaju moć i nastavlja da pomaže novinarima i lokalnim redakcijama da unaprede svoj rad, organizuje obuke i stručna usavršavanja, brine o bezbednosti medijskih profesionalaca i stalno insistira na solidarnosti i saradnji.
Osim toga, kao lider Medijskog skloništa Kragujevac, koje okuplja šest lokalnih redakcija posvećnih izveštavanju u javnom interesu, ova organizacija odlazi korak dalje. Kako bi poboljšala kvalitet informisanja građana, zaštitila medije od političkih i ekonomskih pritisaka, i uz to pružila podršku za uvođenje neophodnih inovacija, ove godine Res Publika je započela proces transformacije Medijskog skloništa u Media hub, razvojni i resurs centar za lokalne medije i dopisnike nacionlanih redakcija koji izveštavaju iz Kragujevca.
Snaga dobre priče: O mitologiji medija
Medijski amandmani umiru u skupštinskom mraku: Noćno zasedanje Odbora, u četiri čina
Filmovi o novinarima i za novinare
Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.