Lanac neodgovornosti

Naši mediji su takvi da ne možete da predvidite šta će se desiti sutra, a kamoli u martu, kada počinjemo novi serijal monitoringa. Mi smo u jednom danu imali da jedan medij grubo nasrne na privatnost jednog čoveka, a sutradan da taj čovek daje intervju i zahvaljuje tom mediju, navela je Skrozza, osvrćući se na tekstove u Kuriru.

To je jedna u najmanju ruku šizofrena situacija u kojoj mogu samo da spekulišem kao svi normalni ljudi. To su takve dimenzije neprofesionalnosti da jednostavno ne možemo da dokučimo šta može da se dogodi sutra, naglasila je Skrozza za serijal FoNeta „Bez rukavica“.

Bez obzira na to da li je u pitanju spin, glupost ili neinformisanost, šta god stajalo iza toga, to jeste jedna velika bruka i drastično kršenje profesionalnih standarda i Kodeksa novinara Srbije, smatra Skrozza.

Kao članica Komisije za žalbe Saveta za štampu, Skroza je učestvovala u monitoringu osam dnevnih novina od marta do decembra 2016. godine, koji je pokazao da su ti mediji prekršili etička pravila profesije gotovo pet i po hiljada puta, čak dve hiljade više nego 2015. godine

Imamo kombinaciju različitih razloga zbog čega je došlo do ovakvog i ovolikog skoka u broju prekršaja Kodeksa novinara Srbije. Jedan od glavnih je što smo mi 2016. godine pratili i Srpski telegraf, koji 2015. godine nije postojao, objasnila je Skrozza.

To je list koji je krenuo sa izlaženjem 24. marta 2016. godine, podsetila je ona i precizirala da je do decembra zabeležio najveći broj kršenja Kodeksa – 1.320.

Što se tiče medija koji su i ranije postojali, ocenila je Skrozza, imamo miks – velika je odgovornost na novinarima, urednicima i na medijskim vlasnicima i na nepoznavanju suštine medija i etičkih standarda profesije koji apsolutno moraju da se poštuju.

Ne može se abolirati nijedan od elemenata tog lanca. Novinari greše kada rade svoje priloge, urednici greše kada im ne sugerišu ili čak kada im daju zaduženja koja su protivna Kodeksu novinara Srbije ili kada daju naslove koji su u suprotnosti sa Kodeksom, rekla je Skrozza.

Prema njenoj oceni, imamo problem i medijskih vlasnika kojima je u interesu da se njihov list što više proda da bi imali što veći profit.

Skrozza razliku od skoro pet hiljada kršenja Kodeksa i samo 126 žalbi podnetih Komisiji objašnjava time što građani Srbije „ne umeju, ne poznaju proceduru i nemaju poverenja u bilo kakvu instituciju, makar ona bila i samoregulatorna“.

Nekako mi se čini da ljude koji stradaju u medijima čak i mrzi da se više bave medijima. Ako su vas mediji rastrgli, razvukli, rasčerečili, silovali na svojim stranicama, vi želite što dalje od njih da uteknete, gde sad još da se bavite žalbama nekom Savetu za štampu, konstatovala je Skrozza.

Čini mi se da postoji i taj problem angažmana samih ljudi koji bi imali osnova da se žale Savetu za štampu, ali moram da kažem da broj žalbi raste, istakla je Skrozza i ilustrovala da je Komisija ranije imali po jednu do dve žalbe mesečno, a da ih je sada desetak.

Situacija se lagano popravlja, ocenila je Skrozza, koja se nada da će ta velika razlika između statistike monitoringa dnevnih listova i statistike Komisije za žalbe ubuduće biti drugačija.