Lažne vesti i medijske manipulacije su državni projekat

Reflektor teatar je nezavisna pozorišna produkcija koja pod svetlo stavlja teme koje društvo gura u mrak i kao takav nije pogodan režimu, u prilog čemu svedoči činjenica da uprkos uspehu predstava nikada nisu dobili ni jedan dinar podrške od države.

U petak u Dorćol platzu premijerno će biti odigran „Urednik“, predstava o stanju u medijima i posledicama igranja s istinom.

„Činjenica je da ovu predstavu ne bi smelo da prihvati nijedno institucionalno pozorište, pa smo odlučili da je radimo u koprodukciji sa Dorćol platzem, koji je za mene jedno od najinspirativnijih mesta u gradu, epicentar dobre i pozitivne energije. I kao takvo donosi novu vrednost ovoj predstavi“, kaže za Danas Vojislav Arsić, reditelj „Urednika“.

* Predstava ogoljava mehanizam funkcionisanja većine medija u Srbiji. Glavna junakinja, novinarka Vera, pokušavajući sebe da „odbrani“ od pritiska direktora u jednom trenutku izgovara rečenicu da je „spopalo“ novinarstvo, šta je tebe „spopalo“ da režiraš ovu predstavu?

– Spopala me je želja da napustim Srbiju, da odustanem i odem da se odmorim od svih revolucija koje sam proživeo na ovaj ili onaj način. Spopala me je želja da se sebično smejem iz inostranstva ljudima koje ovde režim pravi ovcama i koji na to pristaju. I onda sam shvatio da ja to jednostavno ne mogu. Da ne mogu da ćutim na okupaciju Srbije, apsolutnu kontrolu naših života, naše sadašnjosti i budućnosti, a sve više i prošlosti. Da ne mogu da gledam komšiju koji svakog dana čita i sluša laži na osnovu kojih kreira svoj život, ponašanje i stavove. Ne mogu da ćutim na strah koji osećam dok radim na ovoj predstavi. Ne mogu da ćutim na osećaj klaustrofobije koji imam u svojoj rođenoj zemlji, u mom gradu.

* Šta je bilo najteže u ovoj predstavi: izabrati glumce, prostor za igranje ili „trkati“ se sa realnošću koja je često maštovitija i apsurdnija od svake predstave?

– Tokom procesa rada na predstavi imali smo intervjue sa novinarima koji su sa nama bez dlake na jeziku delili svoja iskustva i meni je taj deo rada na predstavi bio najteži. Teško mi je bilo da slušam kroz šta sve prolaze kako bi se borili za javni interes, za naše dobro, rizikujući svoje i živote svoje porodice. I kada nakon svega toga postavim pitanje „Da li si se nekada pokajala i poželela da odustaneš“ dobijem odgovor od dve reči bez eksplikacije – NE! Teško je biti svestan da ne mora tako.

Nije lako, ali je najvažnije izabrati glumce i saradnike sa kojima možeš da kreiraš plodnu atmosferu za autorski rad. Mi smo uspeli u tome i srećan sam što radim sa Sarom Radojković, Andrejom Kulešević, Đurđinom Samardžić, Ivanom Mirkovićem, kao i sa sjajnim glumcima i glumicama, a to su: Jelena Rakočević, Vladan Slavković, Tanja Petrović, Darko Ivić, Miloš Lazarov, Mirjana Zeljković, Marko Panajotović i Maja Šuša.

* Za vreme predstave pred očima publike se odvija život jedne TV redakcije. Da li ste postigli pravi balans između realnosti i fikcije koji je neophodan svakoj predstavi?

– Srbija je država fikcije koja odbija da prihvati realnost, pa balans nema nikakvog smisla. Video sam skoro u novinama istraživanje, za koje ne znam da li je istinito, ali je verovatno – gde 44,4 odsto ljudi kaže da smatra da je ova vlast bolja od prethodne, a 40.6 odsto smatra da danas živimo gore nego pre tri godine. Vučić je fikcija, a stanje u novčaniku realnost.

Prvi put sam se u radu na predstavi susreo sa potrebom da dokumentarnu građu moram da umanjim, jer da smo na scenu stavili sve ono što se zaista dešava izgledali bi banalno i sigurno nam ne biste verovali. Ovaj režim je prešao igricu, od države su napravili pozorište, ali jako loše bulevarsko pozorište. Pozorište koje kao jedini cilj ima zabavu i skretanje pažnje sa životno važnih stvari.

* Kao običan građanin, kad čitaš i slušaš vesti, da li lako možeš da razaznaš gde počinje laž, a završava se istina?

– Mi kao obični građani više ne možemo da znamo gde počinje laž, a završava se istina i to je najopasnija stvar sa ovom igrom. Stanje nacije posle ove histerije laži i prevara će imati ozbiljne posledice. Ratovi i spoljni neprijatelji nisu naneli ovoliku štetu mentalnom zdravlju građana, koliko tabloidna mašinerija i ova vlast koja po svaku cenu to hoće da ostane. Gubitak osećaja za realnost je medicinski simptom u psihijatriji.

* Termin fejk njuz u svakodnevnoj komunikaciji koriste svi: od predsednik SAD-a do običnog prodavca na pijaci. Da li sa fenomenom fejk njuza možemo da se poredimo sa svetom ili možda koristimo naprednije varijante?

– Živimo u dobu koje se naziva postistina. Ova reč je 2016. ušla u Oxfordski rečnik kao reč godine. Definicija kaže da ta reč odražava stanje u kojem su činjenice manje važne i imaju manji uticaj na oblikovanje javnog mnjenja nego emocije i reakcije u društvu. Ovo je pošast celog sveta, ali režim u Srbiji je ovu slabost civilizacije prepoznao, a bez demokratskog sistema u mogućnosti je da je maksimalno zloupotrebljava. I tu nije kraj. Mediji iz Srbije jedan su od najvećih izvoznika lažnih vesti u susedne države. Mi živimo u eksperimentu u kom smo odavno kao društvo u kliničkoj smrti. Plivamo u lažima i obmanama i izgubili smo centar za ravnotežu.

Lažne vest i medijske manipulacije su državni projekat, to je prvo što moramo da znamo. Država kroz fondove namenjene kofinansiranju medija u milionskim iznosima, na sulude načine, finansira upravo medije koji svake godine objavljuju sve više laži koje očigledno koriste isključivo režimu. Pored lokalnih konkursa, preko državnih tendera samo tokom prošle godine, kako je objavilo Raskrinkavanje, tabloidi koji objavljuju najviše laži, dobili su više od 600 hiljada evra – naših para.

* Da li nakon završetka rada na „Uredniku“ drugačije gledaš na medije?

– Mesecima „živim život“ jedne redakcije, apsolutno gledam drugačije i jedva čekam da odem na zasluženi odmor. Nadam se ne kao glavna junakinja predstave „Urednik“. Šalim se malo. Apsolutno gledam drugačije, sa mnogo više poštovanja i razumevanja pozicije u kojoj se nalaze. Ono što mislim da mi je rad na predstavi doneo je veći osećaj solidarnosti, a manje osuda za postupke koji možda nisu apsolutno u skladu sa mojim vrednostima. Mali čovek u ovom sistemu nažalost uvek ostaje mali i pokušaj revolucije oni vrlo brzo okrenu na igru. Onda u tome profitiraju, jer sve je trgovina. Trampi se mir i sigurnost za odrešene ruke autokrati na vlasti. Ali da ne odajem previše.

Reprize 9, 10 i 11 marta

Premijera predstave „Urednik“ je u petak, 6. marta, u 20 časova u Dorćol platzu, a reprize su zakazane za 9, 10. i 11. mart. Ulaznice su u prodaji preko sajta i na prodajnim mestima Tickets.rs. Kupovinom karte za predstavu, pomažete nezavisnom i omladinskom pozorištu.

Posledice medijskog zamajavanja

– Manipulacije istinom i informacijama nisu stvar samo savremenog trenutka. Ono što jeste karakteristično za današnji trenutak jesu lakoća i raznovrsnost načina kojima se istina relativizuje kao i alati koji nam pomažu u tome da laži obučemo u ruho istine, da forma zameni svaku naznaku suštine. Međutim, ono što ni u jednom vremenu neće moći da se „spinuje“ i neutrališe jesu posledice koje zbog medijskog zamajavanja manje ili više primećujemo na sopstvenoj koži. Sve dok nas ne udare pravo u sred lica – upozorava naš sagovornik.