Ljudi bi da novinari presuđuju, a to nije naš posao

Nakon dugogodišnje karijere na Radio-televiziji Srbije gde je bila urednica i voditeljka Dnevnika 3, i kraće medijske pauze, profesionalac sa vrha srpske medijske scene novinarka Jelena Obućina, karijeru je nastavila kao urednica na televiziji Newsmax Adria, prepoznatljivom među građanima po pomenutoj emisiji Pregled dana.

Slobodna reč: Da li nekoliko meseci od početka rada Newsmax Adria i emitovanja emisije Pregled dana imate utisak da “dolazite” i do građana u unutrašnjosti?

Jelena Obućina: Imam i utisak i dokaze. Naše najave i priloge – judi šeruju, dele, postavljaju na svoje privatne profile, reklamiraju…bez da im je to iko platio ili ih na to podstrekivao. Oni se identifikuju, jer mi i jesmo njihovi. U našem Marketingu kažu “širi se organski” i to je najbolje. Ljudi razumeju da radimo njihove teme i pričamo njihovim jezikom. Da razotkrivamo ono sto bi trebalo da bude sakriveno i stavljamo stvari u kontekst …a to im je neophodno.

SR: “Ostati svoj, ne prodati se, biti dužan sam sebi” – Kako to postići?

JO: To se postiže odgojem, ne znam za drugi način. Vaspitanjem, i onim sto mislite da su primarne vrednosti.

SR: Koji Vam je bio najteži period u karijeri do sada, da li postoji neki kompromis koji ste “teška srca” napravili?

JO: Ih, pregršt ih je. Znate, potpuno su različite stvari da li ste mlad ili zreo novinar. Prvim je lako manipulisati, drugim samo ukoliko dozvoli ili svesno u tome učestvuje. Sigurno da je bilo kompromisa u prvim godinama izveštavanja, nekad jer ih nisam bila svesna, nekad jer je tako rečeno od iskusnijih. Najteži trenutak je spoznaja da ste bili u zabludi da sa nekim ljudima delite iste vrednosti. Dakle, svi smo zamenjivi, često gorima od sebe. Kad se to shvati sve je lakše. Zato je važno da ostanete u miru sa sobom.

SR: Kako komentarišete izjavu koleginice Dragane Pejović (UNS / NIN) o polarizaciji medija u Srbiji kao “najurgentnijem problemu za rešavanje”?

JO: U pravu je Dragana, nisam sigurna da bismo se složile o načinu sta rešavanje podrazumeva.

SR: Šta Vi smatrate “najurgentijim problemom” za rešavanje kada su mediji u Srbiji u pitanju?

JO: Da mediji sa nacionalnom frekvencijom počnu da rade svoj posao. Pre svih RTS. Da regulatorna tela počnu da rade posao, pre svih REM. Položaj, bezbednost novinara, plate …se podrazumevaju kao deo neophodnog rešenja.

SR: Zbog čega ste napustili UNS?

JO: Sve sam napisala u kratkom mejlu članovima uprave. Ili ukratko, iz istog razloga zbog kojeg sam napustila RTS.

SR: Komentarišući odabir sagovornika i gostovanja u Pregledu dana jednom prilikom ste istakli da se “ovde očekuju presude – medijske, brze i lake..tabloidne”, da “taj film” vi ne emitujete, kao i da “nikakvo ministarstvo za dijalog ovde neće pomoći” već da “mora da se počne od obdaništa”. Šta je “obdanište” u novinarstvu?

JO: Ljudi su godinama ostavljeni bez pravde, iznevereni. Oni bi hteli da novinari, ako imaju priliku, presude. Odmah, brzo, u desetonimutnom intervjuu. To ne biva, i nije nam posao. Pristojan razgovor je omrznut. Sa nacionalnih frekvencija gledate poniženje novinara uživo, oni ćutke, savijene glave, gutaju knedle. I to samo oni, kojima nije prijatno. Oni, kojima jeste, nije ni bio cilj da išta pitaju. Tu nema razgovora, tu nema razmene argumenta… Obdanište u novinarstvu je prva redakcija u kojoj učite posao. Da me sad neko pita – šta je prava kolevka – rekla bih istraživački mediji. To ne znači da mislim da van istraživačkog novinarstva nema novinarstva uopšte. To bi bio nonsens. Možete biti vrhunski istraživački novinar, ali neposoban da napiše pitak tekst ili apsolutno neupotrebljiv za TV nastup. Forme su različite. Samo verujem da se tamo najtemeljnije uči širokougaono sagledavanje priče.