Matić: Mediji se sve manje bave profesionalnim izveštavanjem i javnim interesom

On je u serijalu razgovora Presstup o medijskoj sceni Srbije ukazao da u medijima „nikada nije bilo teže“ i da to „nije nešto što će proći“, jer se to „sistemski događa godinama“.

Matić je podsetio da je medijska scena „godinama siromašila i samim tim se smanjivala“, da su njen obim i potencijal „drastično komercijalizovani i pokvareni tabloidizacijom“, a tabloidni sadržaji „podržani i marketinški i društveno“.

Prema Matićevoj oceni, sve je manje medija koji se bave profesionalnim izveštavanjem i javnim interesom, a njihov uticaj slabi zato što je razoren biznis model koji je postojao pre desetak godina.

Kako je napomenuo, nove tehnologije nisu mnogo pomogle, „jer se sve svodi na broj klikova na tekstove i naslove, koji imaju funkciju samo da privuku posetioce sajtova i društvenih mreža, pa je sve postalo veoma površno“.

Na takvo stanje, smatra Matić, nema odgovora „ni sa strane biznisa“, posredstvom novih biznis modela, „niti sa strane države i establišmenta, koji bi trebalo da pomognu da mediji koji zastupaju javni interes budu okosnica sistema informisanja“.

„To nije samo pitanje novinarstva, nego i politike, obrazovanja, kulture i opstanka jednog društva“, objasnio je on i konstatovao da je u pitanju „suštinski urušavanje države i društva, jedna sistemska negativna spirala u kojoj smo svi“.

Izveštavanje medija u vezi sa epidemijom kovid-19 on je nazvao „suženim“ i predočio da i država „sužava prostor informisanja, koji nije slobodan iz neznanog razloga“.

„Ukoliko se količina informacija smanji, proizvodi se atmosfera u kojoj ljudi misle da se nešto skriva, i ako to dugo traje, onda će biti izgrađeno i snažno nepoverenje, ali i apsolutno poverenje“, uveren je Matić.

I jedno i drugo, kako je upozorio, „zna da bude opasno“, naročito ako je primetno „sužavanje“ informativnog prostora i potreba da se njime „ipak malo manipuliše“, tako što se neke informacije „ne daju uopšte“ ili se daju na način koji „proizviodi sumnju“.

Prema njegovom mišljenju, javni servis, sa najnovijom odlukom o povećanju pretplate, trebalo bi da uđe „u potpunu nezavisnost kada je reč o uređivačkoj politici“.

Jedina obaveza trebalo bi da mu bude vezana za interese „svih građana“ i da se „otarasi uticaja vlasti od koje je do sada bio ekonomski zavistan“, rekao je Matić.

„Javni servis bi morao da pokrije sve aspekte epidemije i da bude i u informativnoj i u empatičnoj funkciji, da diže poverenje i solidarnost u društvu“, dodao je predsednik ANEM, ali i napomenuo da ništa od toga ne dolazi od javnog servisa, jer je „tesno vezan uz aktuelnu politiku“.

Ekonomsko siromašenje i suženi kapaciteti redakcija su odveli novinare „u preživljavanje“, ukazao je Matić, a to je postala osnova koja „dosta blokira“ solidarnost među novinarima.

Uz ocenu da je suđenje za ubistvo Slavka Ćuruvije „najbitnije koje se odigrava, a veoma često gotovo nikoga od kolega nema u sudnici“, on je ocenio da mnoge redakcije to prate „površno, bez suštine i udubljivanja“ o tome koliki su i danas efekti tog ubistva, jer je „činjenica da nema pravde – produžena nepravda“.

On je rekao i da veoma malo novinara dolazi da se solidariše na suđenju za paljenje kuće novinara Milana Jovanovića, a da su oni koji dođu „često mete napada advokata, jer im očigledno smeta solidarnost, i kada postoji još neko ko će preneti svoje iskustvo o užasnoj opstrukciji u sudnici“.

Govoreći o tome šta očekuje medije nakon što prođe epidemija kovid-19, Matić je predvideo da će „mali mediji koji prežive imati veliki ispit opstanka“.

Kako je procenio, oni će opstati u „komunama neprofitnog novinarstva, koje će biti dobra volja i posvećenost ljudi koji će profesionalno obavljati novinarski posao, ali će svoju egzistenciju obezbeđivati drugim poslom“.

Matić je skrenuo pažnju i na to da „prisustvujemo vremenu u kome veoma mnogo novinara umire“, dok mnogi odlaze u druge profesije iz kojih se „obično ne vraćaju nikada u novinarstvo“, a na njihova mesta ne dolaze druge snage.

„To znači da se gubi supstanca“, rekao je Matić, koji može da zamisli će društvo u nekom trenutku „ostati bez novinara, odnosno da postoje ljudi koji se nazivaju novinarima, a da u stvari biraju komentare na sajtovima ili udarne naslove“.