Mediji između oglašivača i publike – da li borba za čitaoce dovodi do gubitka njihovog poverenja

„Didžital njuz riport“ za 2023. pokazuje da je poverenje građana u medije u 46 zemalja širom sveta opalo za dva odsto u odnosu na 2022. godinu. Prema istraživanju, 40 odsto ljudi veruje medijima, a čak 36 odsto svesno izbegava vesti.

Najveće poverenje u medije je u Finskoj i iznosi 70 odsto,a najmanje u Grčkoj – 19 odsto.

Rat u Ukrajini i unutrašnja politika su teme koje su ispitanici najviše izbegavali u prošloj godini, a u vrhu su i kriminal i vesti o poznatima.

Srbija nije obuhvaćena, ali svaki put kada je po Rojtersovoj metodologiji rađeno istraživanje, naša zemlja se nije dobro kotirala. Na pitanje kako se najčešće informišu, najviše ispitanika u Srbiji je reklo – onlajn (55 odsto).

Preko društvenih mreža informiše se oko 22 odsto građana, putem televizije 21, dok su radio i štampa sa 1 i 0,5 odsto najređi izvori informisanja.

Onlajn sfera i (ne)poverenje u medije

Marko Nedeljković, docent na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, rekao je u Beogradskoj hronici da je razlika u informacijama koje dolaze sa društvenih mreža u odnosu na one koje plasiraju klasični mediji u tome što su manje pouzdane.

„Činjenica da je u klasičnim medijima prostor ograničen, obezbeđuje mnogo više kontrole i prostora za veliki broj vesti. Onlajn mediji i društvene mreže i jesu najveći razlog zašto je poverenje u medije sve manje“, kaže Nedeljković, uz podatak da u Srbiji samo petina ljudi veruje medijima.

„Kada je nešto zaista bitno, ljudi se opredeljuju za medije kojima veruju“

Prema istraživanju, oko 70 odsto ispitanika na onlajn medijima se informiše više od pola sata, trećina od pola sata do sat vremena, 22 odsto sat i po, a svega oko pet odsto do 10 minuta dnevno.

Nedeljković smatra da svaka krizna situacija traži ozbiljne informacije i medije kojima ljudi veruju.

„Recimo, portal RTS-a je bio najčitaniji u poslednjih pet godina u trenutku uvođenja vanrednog stanja zbog virusa korona. Ljudi kada osete da je nešto zaista bitno opredeljuju se za medije u koje imaju poverenje“, navodi docent FPN-a.

Teme koje se prema istraživanju najviše prate su sport (38 odsto), društvo (37 odsto) i ekonomija, koju zanima oko 34 odsto ispitanika.

Vesti iz sveta – skoro isto toliko zabava, zdravstvo i nove tehnologije – zanimljivi su za oko 19 odsto ljudi koji se informišu onlajn, dok su vesti, komentari, reportaže u dnu interesovanja.

Briga o oglašivačima, a ne o publici 

Sagovornik RTS-a ističe da je prosečan čovek danas generalno vrlo malo informisan, a da je jedan od razloga i taj što više od 80 odsto medija ne izveštava primarno vodeći računa o publici, nego pre svega o oglašivačima.

„U Srbiji u ovom trenutku ne postoji nijedan onlajn medij koji naplaćuje svoj sadržaj, i onda znate šta možete i da očekujete od tih medija, a to je da publika nije na prvom mestu“, navodi Nedeljković i upoređuje situaciju u svetu gde je, kako kaže, većina medija uvela pretplatu na svoja onlajn izdanja.

„Verujem da je to jedini način da građani u budućnosti budu dobro informisani i shvate da je i u njihovom interesu da plaćaju za kredibilne informacije u medijima“, dodaje Nedeljković.

Kaže da pojedini svetski izvorno štampani mediji koji su uveli pretplatu na onlajn sada zarađuju više od onlajn izdanja, poput Paisa i Korijera dela Sera.

„Građani moraju da se pripremaju za period koji dolazi vrlo brzo“ 

Nedeljković smatra da regulativa, koja bi omogućila kažnjavanje neistinitih naslova, trenutno nije efikasna, jer se svodi na situacije da neko pogođen izveštavanjem mora da pokrene sudsku proceduru i dokaže nameru medija, što je vrlo komplikovano.

„Verujem da u Srbiji građani moraju da koriste više medija da bi bili informisani i da se polako pripremaju za periode koji sigurno dolazi vrlo brzo – a to je plaćanje pretplate za kredibilne informacije“, zaključuje docent Fakulteta političkih nauka.