Medijska kutija: Kako pokrenuti kritički medij u Srbiji danas?

Kritični… pa? – interni je slogan internet portala Medijska kutija, koji je počeo da funkcioniše pre nepuna četiri meseca, sa (prevelikom?) ambicijom da se u medijskoj Srbiji, inače teško oboleloj od propagande, komercijalizacije, površnosti i tabloidizacija, profesionalno bavi istraživačkim novinarstvom i da problematizuje ozbiljne teme.

Medijska kutija je, sasvim izvesno, nastala kao nasušna potreba grupe novinara iz Niša da osnuju sajt upravo takve uređivačke orijentacije, koja, uprkos „velikim pričama“ o značaju istraživačkog novinarstva, Srbiji još uvek nedostaje. I najmanji doprinos tom izuzetno važnom novinarskom cilju „para vredi“, iskreno je uverenje osnivača ovog medija.

Zarada koja se stiče s „nepodnošljivom“ lakoćom i brzinom ne može i ne sme biti neki od ciljeva ovakvog, pa ni bilo kog drugog medija. Njegov cilj ne sme biti ni prikupljanje što većeg broja pregleda „površnih radoznalaca“ ili „botova“, već isključivo sticanje ozbiljne čitalačke publike.

Rukovodilo nas je takođe, i podjednako nasušno, opredeljenje da su cenzura i autocenzura nedopustive u profesiji kojom se bavimo. Uprkos verbalnim zaklinjanjima aktuelne vlasti da Srbija stremi ka slobodi informisanja, ocene domaćih nezavisnih medija i organizacija, kao i Kancelarije EU, kao supervizora našeg napretka ka „evropskim vrednostima“, govore drugačije.

Takve indirektne ocene nam, uostalom, i nisu neophodne, jer „bičeve“ cenzure i autocenzure osećamo kao esnaf, ako ne mi lično, onda naše kolege ili – „kolege“.

Štampa je slobodna

U logou Medijske kutije, dakle (posve planski i namerno) stoji poruka: „Štampa je slobodna/Ustav Kraljevine Srbije/1888. godina“. Prema našoj zamisli, jedini smisao takve poruke jeste da je „neko“ u Srbiji, još pre 120 godina, imao potrebu/razlog/interes da u Ustav zapiše da je štampa slobodna, a da ona to, nažalost, ni danas nije, u pravom i punom smislu te sintagme.

Nismo, pritom, ni očekivali da, ovakvi kakvi jesmo, naiđemo na dobrodošlicu vladajućeg establišmenta, pa ni mejnstrima koji propagira vladajuće svetonazore. Potpuno smo uvereni da će mnogo vode proteći Dunavom, Savom, Moravama… dok Srbija ne bude „blagoslovena“ vlašću ili većinom koja će zaista razumeti da su ovakvi mediji neophodni, potrebni i celishodni. To će se, osnovano pretpostavljamo, dogoditi kada ona postane pravna država i demokratsko društvo, u koje se sada ne može svrstati.

Nedavno nam je jedan dugogodišnji poznanik čestitao na pokretanju medija koji je – hajde da ga citiramo: „Odličan opozicioni sajt“. Paradoks je da Medijska kutija to – nije. Ona je „samo“ medij koji nastoji da se profesionalno i odgovorno bavi temama koje nisu isprazne, već vruće i sa težinom, insistirajući pritom na istraživačkom i analitičkom pristupu.

Kritična je prema ovoj, a biće i prema svakoj sledećoj vlasti. Ili prema opoziciji. Stepen kritike prema vlastima veći je zbog toga što ona donosi odluke koje su važne za građane, njihov život ili državu.

Sedište Medijske kutije je u Nišu, a teme kojima se bavi su i niške i nacionalne. Njen osnivač je udruženje Kutija, koje su, opet, osnovali novinari. I to, ponovo, oni koji su nastojali da se prioritetno bave istraživačkim i analitičkim novinarstvom, bruseći ga na temama iz Niša i Srbije.

U Registar medija APR-a Medijska kutija je upisana početkom decembra prošle godine. Tekstove je počela redovno da objavljuje 18. marta ove godine.

Novac nije problem, novca nema

Treba li uopšte trošiti reči na isticanje činjenice da kao medij ovakve uređivačke koncepcije, a u kojem rade novinari neskloni profesionalnim, komercijalnim i drugim „kompromisima“, nije imao dovoljno sredstava za normalan početak? Ili trošiti prostor na isticanje činjenice da su novinarski entuzijazam i entuzijazam nekoliko ljudi koji su pomogli tehničku stranu funkcionisanja portala bili obrnuto proporcionalni manjku novca?

Izvesno je da nam je svima od početka bilo jasno da jedan ovakav sajt ne može biti izvor brze, lake ili velike zarade. U poplavi profitabilnih medija koji bombarduju javnost bezočnom propagandom, govorom mržnje prema političkoj i ostaloj različitosti, senzacionalističkim tekstovima, reality sadržajima ili bezmalo patološkim insistiranjem na što većoj količini krvi u crnoj hronici, Medijska kutija je – „na suvom“. Planiramo da ona i dalje bude „neshvaćena“ i „drugačija“.

Medijska kutija nije opozicioni portal. Ona je „samo“ medij koji nastoji da se profesionalno i odgovorno bavi temama koje nisu isprazne, već vruće i sa težinom

Zarada koja se stiče s „nepodnošljivom“ lakoćom i brzinom ne može i ne sme biti neki od ciljeva ovakvog, pa ni bilo kog drugog medija. Njegov cilj ne sme biti ni prikupljanje što većeg broja pregleda „površnih radoznalaca“ ili „botova“, već isključivo sticanje ozbiljne čitalačke publike.

I, čini se da se to, uprkos svemu, već sada dogodilo: za kratko vreme uspeli smo da steknemo redovne čitaoce, kojih je svakim danom sve više. Veći broj naših tekstova beleži i po više hiljada pregleda. Želimo da verujemo da je to rezultat ozbiljnosti i profesionalizma koji smo ponudili, a koje su poželeli oni kojima je muka od promo–novinarstva, iluzije o informisanosti i medijske plitkoće.

Prema oceni sve većeg broja čitalaca, novinara i poznavalaca medijske scene, Medijska kutija je već postala respektabilan izvor informisanja. Sve su češća „zahvaljivanja“ naših sagovornika na „objektivnom informisanju“. Naš odgovor je, naravno, samo jedan i uvek isti: nastojimo da poštujemo profesionalne i etičke standarde oko kojih nema „kompromisa“. Nije demagogija – takvi standardi su obaveza u poslu koji smo izabrali, a koji je izabrao nas.

Ipak, sve to – veoma dobro znamo – još uvek nije dovoljno. Neophodno nam je profesionalno, organizaciono i finansijsko jačanje. Planirali smo, zato, nove značajne teme, uključivanje u rad studenata departmana za novinarstvo Filozofskog fakulteta u Nišu, redizajniranje sajta…

Unapređenje profesionalnog integriteta i kvaliteta jedini je način da medij raste i opstane na duže staze.

Takve staze vode do cilja koji smo izabrali.

Jasno nam je, pritom, da Medijska kutija ne spada i nikada neće spadati u medije koji će lako dobijati budžetsku podršku na domaćim medijskim konkursima koji su jedan od osnovnih načina za sufinansiranje medijskih sadržaja. Možda ne spada ni u medije koje će rado podržati i neki drugi donatori ili sponzori.

Ali, to neće biti ni približno dovoljan razlog da odstupimo od svojih profesionalnih ciljeva i uređivačke koncepcije.

Biće teško… pa?

*Autorka teksta je direktorka i urednica Medijske kutije