Medijska onlajn džungla

Osnove rada na portalu sam naučio od web ekipe koja je radila u tadašnjem B92. Istina, u to vreme su tek počeli da se razvijaju onlajn mediji te je nedostatak konkurencije doprineo tom subjektivnom osećaju lagodnosti. A konkurencije verovatno nije bilo jer nisu postojali ni razlozi zbog kojih sada sajtovi niču kao pečurke posle kiše – profit, ali i moć političkog uticaja na javno mnenje. Preduslov je, naravno, bio razvoj interneta i širenje kruga korisnika.

I upravo u toj bici za deo kolača od oglašivača ne biraju se sredstva u privlačenju čitalaca. O fejk njuz fenomenu je već dosta pisano, kao i uopšte o klikbajtu. Ali ono što mene posebno iritira jeste deo koji se odnosi na osnove novinarske profesije i kolegijalnost.

Od prvog dana na portalu N1 je ustanovljeno nepisano pravilo da, ako se preuzima sadržaj od kolega, tekst obavezno mora da bude potpisan i linkovan. Međutim, neretko se dešava da upravo tekstovi na kojima su radili novinari N1 ne budu na istovetan način tretirani od istih tih „kolega“.

Razlozi su verovatno brojni – od prostog neznanja, preko toga da ne žele to da učine kako bi maksimalno iskoristili potencijal teksta kod svoje publike ili jednostavno smatraju sebe dovoljno velikim (čitaj: bahatim) da to ne urade, pa do toga da čak ni ne smeju, jer bi bilo kontradiktorno da se pozivaju na nas imajući u vidu da smo im redovna „meta“ napada.

A to nepoštovanje nekad ide do te mere da se pojedini potpišu čak i svojim imenom na tekst koji su svesno koji minut pre toga preuzeli. Da se razumemo, ova konstatacija se ne odnosi samo na sadržaj našeg portala. Nekada je potrebno „istraživačko novinarstvo“ da dođeš do informacije ko je ustvari autor neke vesti/teksta. Jer svi tobož saznaju isto što i onaj prvi koji je vest objavio, i to „saznaju” čak i iste slovne ili gramatičke greške. Ali ono što je bitnije, nekad saznaju i netačno.

U toj prokletoj jurnjavi za klikom više čak se ide i dotle da ono što je predviđeno da bude zvanična informacija, poput objavljivanja preseka stanja tokom epidemije kovida-19 ili sada aktuelnih nedeljnih cena goriva, ona sporednim kanalima stiže do tabloida pre ostalih.

Mi sigurno nismo najbrži, između ostalog i zato što nam je stalo da vest bude proverena i precizno saopštena. Naime, kako sam naučio, desiće se da se niko neće sećati onih koji su prvi objavili vest, ali će se svi sećati onoga ko u žurbi objavi bitnu informaciju netačno. Kao uostalom i u životu, dugo sticani kredibilitet može preko noći da se izgubi, najgluplji način je da sebe dovedete u tu situaciju brzopletošću.

Još jedan aspekt jeste i traženje dozvole za preuzimanje teksta. Uz izuzetak i ogradu od malog broja fotoreportera koji to koriste za „lešinarenje“, skidam kapu profesiji koja je uspela da se izbori za zaštitu autorskih prava. Doduše – na sudu. Stoga se danas retko ko usudi da ne pita za dozvolu za korišćenje određene fotografije.

Za razliku od toga, čak i ako navedete da je zabranjeno preuzimanje teksta bez dozvole redakcije, mnogi mediji u Srbiji to jednostavno ignorišu. Pa da li je onda rešenje da i novinari presaviju tabak i obrate se sudu? Iskreno, ne ulazeći u pravne aspekte je li to moguće, ne vidim da će do toga doći u skorije vreme jer cenim da nije u interesu istih tih medija – s obzirom da žive od međusobne „krađe“, te su zarad toga spremni da „žrtvuju“ i sopstvene autorske tekstove.

No i pored te onlajn „džungle“, moto N1, ali i svakog odgovornog medija, kojih je na žalost sve manje, ne sme da bude „sve za klik“. Jer, i pored svega, želim da verujem da nije sve u tome. Ima nešto i u integritetu. A da je tako, dokaz ste upravo vi, dragi čitaoci, koji nam već osmu godinu ukazujete poverenje. Zauzvrat, možemo samo da obećamo da ćemo se boriti da vas i ubuduće put kroz tu džunglu dovede do nas – na novinarski sigurno mesto.