„Medijski sektor u stagnaciji“

Cetinić je na konferenciji za novinare u Beogradu ukazao da je medijski sistem u Srbiji u praksi neregulisan, iako su na snazi dobri zakoni.

Prema Cetiniću, Regulatorno tela za elektronske medije i resorno Ministarstvo ne rade svoj posao i medijski sektor u Srbiji danas nije održiviji nego što je bio u vreme Miloševića.

Prema rezultatima iz izveštaja organizacije Irex, na skali od nula do četiri Srbija je sa ocenom 1,78 svrstana u grupu „Neodrživi mešoviti sistem“, a delovi zakonodavne i izvršne vlasti su protiv sistema slobode medija.

Ukupna ocena je izrađena na osnovu sagledavanja pet kriterijuma: slobode govora, profesionalnog novinarstva, pluralizma vesti, poslovanja i institucija podrške.

Srbija je za slobodu govora dobila ocenu 1,77, dok je po kriterijumu profesionalnog novinarstva ocenjena sa 1,25.

Novinarka Marina Fratucan je ocenila da je ocena 1,77 za slobodu govora poražavajuća i najniža od 2011. godine.

Sloboda govora je otprilike obrunuto proporcionalna vremenu Vučićeve vladavine, smatra Fratucan.

Ona je istakla da i u izveštavanju na jezicima nacionalnih manjina ima problema, jer se Saveti nacionalnih manjina mešaju u uređivačku politiku.

Kao primer Fratucan je navela mađarsku nacionalnu zajednicu i uticaj Saveza vojvođanskih Mađara na izveštavanje medija na jeziku te zajednice u Vojvodini.

Prema izveštaju Irex, posledice kolapsa medijskog sektora u Srbiji najvidljivije su u oblasti profesionalizma i kvaliteta medijskog sadžaja.

Za pluralizam vesti Srbija je dobila ocenu 1,90, pri čemu Irex navodi da građani imaju pristup stranim medijima, kao i da postoje dve nezavisne novinske agencije i slobodni internet portali.

U oblasti poslovanja Srbija je dobila ocenu 1,64 usled loših ekonomskih okolnosti sa kojima je suočena većina medija u zemlji.

Predsednik Asocijacije nezavisnih elektronskih medija Milorad Tadić je ocenio da je svima jasno da najveći broj medija u Srbiji teško da može da posluje samoodrživo.

Veoma mali broj lokalnih medija može da se izdržava od marketinškog oglašavanja, ukazao je Tadić i napomenuo da u lokalnim samoupravama ima brojnih nepravilnosti prilikom projektnog sufinansiranja.

Tadić, direktor Radija Boom 93 iz Požarevca, ukazao je da pojedine lokalne samouprave pribegavaju javnim nabavkama kao načinu za upumpavanje novca u medije koji su im bliski.

I Predrag Blagojević iz Asocijacije on lajn medija je ocenio da lokalni portali dobijaju samo promile od novca za internet oglašavanje.

On je ocenio da se povećava novac za on lajn oglašavanje, ali da najveći deo ide za kampanje na društvenim mrežama i velikim emiterima.

Blagojević je ukazao da se povećava broj portala i da mnogi od njih dobijaju novac na konkursima za projektno sufinansiranje, a da praktično još nisu ni aktivni.

Najveću ocenu u Indeksu održivosti medija za 2017. Srbija je, pojedinačno gledano, dobila u oblasti institucija podrške, i to 2,35, s obzirom da ima više asocijacija medijskih vlasnika i izdavača, kao i udruženja novinara, što se vidi kao „svetla strana medijskog sistema“.

U grupi „Neodrživi mešoviti sistem“ su i Azerbejdžan, Rusija, Makedonija, Tadžikistan, Kazahstan i Belorusija, ali svi oni imaju slabije ocene od Srbije u pogledu održivosti medija, dok Bugarska ima bolju ocenu – 1,86.

Od suseda sa Srbijom u grupi je još Bosna i Hercegovina, koja je isto dobila ocenu 1,78, dok su ostale zemlje regiona – Hrvatska, Crna Gora i Rumunija – u bolje ocenjenoj grupi u kojoj je sistem održivosti medija okarakterisan kao „Skoro održiv“.

U bolje ocenjenu grupu Irex je svrstao i Kosovo sa ukupnom ocenom održivosti medija 2,39.

U najgore ocenjenoj grupi su Turkmenistan i Uzbekistan i u njima, prema izveštaju Irex, sistem nije održiv i protiv je slobodnih medija.