Meta, matična kompanija društvenih mreža Fejsbuk i Instagram, od 2013. godine na svom sajtu na svakih šest meseci objavljuje izveštaje o transparentnosti, koji obuhvataju i zahteve državnih institucija za deljenje podataka.
Države traže podatke od kompanije Meta u sklopu zvaničnih istraga, a većina ovih zahteva odnosi se na krivične predmete, kao što su pljačke ili otmice.
Najčešće se traže osnovne informacije, kao što su ime, datum registracije i dužina korišćenja društvene mreže.
Pored toga, države mogu tražiti i evidenciju IP adresa ili sadržaj samog naloga.
„Za svaki zahtev koji primimo pažljivo proveravamo da li je pravno zadovoljavajući. Možemo da ih odbijemo ili zahtevamo više detalja o njima, ako su preširoki ili nejasni“, piše na sajtu Mete.
Srbija je i u 2021. godine i u 2022. godini kompaniji Meta uputila najveći broj zahteva u poređenju sa drugim državama u okruženju.
Prethodne godine je to najmanje puta učinila Crna Gora, dok je 2021. najmanje zahteva uputilo Kosovo.
U svom izveštaju o transparentnosti Meta objavljuje i koji je procenat traženih informacija zapravo podeljen, a u tu statistiku ulaze slučajevi u kojima je kompanija dala bilo kakvu informaciju o korisniku na zahtev vlade neke države.
U prošloj godini najveću stopu zahteva koji su delimično ili u potpunosti ispunjeni u regionu imala je Hrvatska, sa više od 85 odsto, dok je Srbija prati sa 10 odsto manje.
Najmanji nivo ispunjenosti zahteva imalo je Kosovo – 19 odsto.
Snaga dobre priče: O mitologiji medija
Silovanje ili cenzura: Na šta to smrdi Pepe le Tvor?
Deset medijskih sporazuma za „zajedničku budućnost” sa Kinom, zemljom cenzure i progona novinara
Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.