Nema pomaka napred ni u svakom od nas, a kamoli u društvu ako nisu spremni da razgovaraju neistomišljenici i da premoste međusobne razlike. Moglo bi se reći da je podela model ponašanja koju nam nameću političke elite. Ja se u to ne uklapam, ali može biti da je samo na margini moguće raditi ovo što ja radim,“ kaže Perić.
Novinarski autsajder, kako sebe naziva, dva puta je osuđen za „verbalni delikt“, a drugi put-tokom Sablje proveo 21 dan u zatvoru. Da li je u toj akciji bio samo broj, zašto je tadašnji ministar policije pozivao rodno Valjevo tokom njegovog isleđivanja, da li se kaje zbog napisanog i šta je sve od „cimera“ u zatvoru saznao?
„Ministar Lečić donosi rešenje kojim zatvara televiziju Marš i kaže da zbog pravila vanrednog stanja nemamo pravo da se žali i da novinari o tome ne mogu da izveštavaju. Dakle, o razlozima ne smemo da obavestimo javnost. I onda ja napišem da je pukovnik policije ubio premijera i da sa tim što ja iznosim televizija Marš nema ništa. I na taj način, zaobilazni, priča o Maršu stiže u medije. To je bila udica. Išlo je toliko daleko da su se pretresali stanovi zbog disketa koje sam rekao da postoje… Bio sam nepristojan tada, uradio sam nešto čime se ne ponosim. Ali oni su čoveka koji je već bio maltretiran, prvog uhapsili i odveli u zatvor, oni kojima sam pomagao da dođu na vlast…Najluđa stvar koju može da uradi jedna vlast je da nekoga ko je relativno pametan i pismen smesti u zatvor bez razloga. Tamo sam naučio sve što treba da znam o trgovini heroinom, na primer.“
Gost Bermudskog trougla odgovara na pitanja o svoja dva lica- tolerantnom domaćinu Govornice i oštrom kritičaru pojava koje ne odobravakada ih komentariše na društvenim mrežama, kako je nastala višečasovna emisiji koja se emituje uživo, da li se smatra pretečom podkasta, ko odbija gostovanje, kako obezbeđuje sagovornike iz uobičajeno isključivih i međusobno nedodirljivih krugova, šta se dešava posle drugog sata razgovora i kako mu gosti signaliziraju da im je neophodna pauza.
„Govornica je potpuno nekomercijalna i kad vidite reklamni blok u Govornici, znajte da je gost morao u toalet ili je uleteo vrabac u studio. Epizode, istina, traju sve duže i duže. Jedan od razloga je smešan, a to je što ja ne znam kako da ranije završim intervju i čega se sve nismo dotakli od plana koji pred sobom imam. U Maršu nije postojao niko ko bi rekao: Periću, ne sedi se tako. Televizija je alternativna, gradska, nije komercijalna, nemate urednički ni oglašivački pritisak, a imate voditelja koji ne zna kako da izađe na kraj sa gostima. A onda smo postali svesni da pravimo sadržaj koji će vredeti i za deset godina i počeli da ciljamo da dovedemo što više ljudi koji će ispričati svoju verziju epohe. Tako pravimo jednu vrstu oralne istorije. Možda će jednog dana neko umeti da ukrsti ta svedočanstva… Ne govore svi ljudi istinu, ali niko ne može sve vreme da laže.“
Sagovornik podkasta o medijima odgovara na pitanja o tome zašto oštro kritikuje crkvu i nacionalizam, šta znači kad kaže da je „neostrašćeni titoista“ ili „jugonostalgičar recidivista“, o svom stavu po kome je privatizacija medija ograničila medijski pluralizam i stavila pred medije zadatke da primire javnost, jedne tako što će da ga zabave, druge tako što će da obezbede indoktrinaciju, sve u interesu vlasnika krupnog kapitala.
„Radimo stvar koja je u osnovi antidemokratska. Uspavljujemo ljude i održavamo ih na pravom kursu. To je danas funkcija masmedija. Ono što je u srednjem veku bila crkva, to su danas mediji. Dajemo građanima u šta da veruju i imamo svakodnevne propovedi…Ne može se ništa razumeti, ako ne čujemo razloge za i protiv.“
Perić otkriva šta se sve može saznati na obaveznom ručku posle Govornice, kako se priprema za višečasovne intervjue, gde pronalazi neobične, pa i privatne detalje o sagovornicima.
„Tehnologija mi je veoma bliska, a zadovoljstvo je kad se na internetu koriste i oni ćoškovi, skrivena mesta, koja su ljudima manje poznata. Postoje skrivena mesta na interne Gugl dozvoljava takve pretrage samo je potrebno da ga ne koristimo kao idioti nego da znamo osnovne operatore iz Bulove algebre pa da možemo da postavimo složen upit na Guglu. Vladam pretragama na internetu, znam gde se šta može naći, koristim nekoliko računara koji su međusobno sinhronizovani, za tren oka se podaci između mojih uređaja sabiraju, koristim sistem beleški u kome u ovom trenutku ima oko deset hiljada citata grupisanih po različitim oblastima…A neki detalji, poput bivše devojke Željka Cvijanovića, puka su slučajnost. Bili smo zaljubljeni u istu devojku.“
Saragusti: Niko sada nije bezbedan. Zločini su jezivi. Novinari su ubijeni dok obavljaju svoj posao
Snaga dobre priče: O mitologiji medija
Silovanje ili cenzura: Na šta to smrdi Pepe le Tvor?
Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.