Milica Šarić: Pripremljen novinar je nedodirljiv

„Ovo istraživanje skreće pažnju na to kako je ova investicija u potpunom skladu sa inostranim, zakonima NR Kine i u neskladu sa domaćim. Ovo istraživanje Milicu svrstava u najbolje po svakom kriterijumu i zavredela je nagradu i van kategorije mladosti“, rekla je predsednica žirija, novinarka Ljubica Gojgić na dodeli nagrada.

Od kada datira ljubav prema novinarstvu?

Kada sam upisala studije novinarstva na Fakultetu političkih nauka, nisam osećala ništa više od naklonosti prema profesiji i čiste radoznalosti koja me, inače, prati celoga života.Sad kad razmislim, možda sam samo htela da dobijem legitimitet da postavljam pitanja o stvarima koje sam smatrala bitnim. Međutim, pre nego što sam uopšte stigla da se sretnem lice u lice sa kvalitetnim novinarstvom, razočarala sam se u naš fakultet… „Novinarski“ deo studija je postao mučan, a danas već duboko verujem da tamo nešto sistemski mora da se promeni, jer gubimo veoma dobre novinare pre nego što uopšte dobiju svoju priliku.

Neočekivano, ljubav je počela u Centru za istraživačko novinarstvo Srbije. Sada shvatam koliko je dobro tvoje pitanje, jer ovo što danas osećam je zaista počelo kao zaljubljenost. Na CINS-ovoj školi novinarstva, 2011. godine, prvi put sam čula da možeš da tražiš bilo koji dokument od bilo koje državne institucije i preko lako dostupnih baza podataka da napišeš fantastično zanimljivu, a važnu priču. Škola je bila dobar „dejt”, ali ushićenje je došlo sa prvim tekstom. Sećam se oduševljenja kada bi mi stigao odgovor neke institucije, jer kockice se slažu, a onda su usledili intervjui sa „relevantnima”. Jedna sagovornica je tražila tekst na autorizaciju, a od tada slede problemi i nerviranje. Tipična ljubavna veza. Prošlo je pet godina i te stvari se i dalje nisu promenile. Samo sam naučila da ih kontrolišem – i obožavam.

Koja istrazivačka priča je na Vas ostavila najjači utisak?

Svaka priča koju pročitam do kraja na mene ima nekakvo dejstvo. Fasciniraju me konciznost i jasnoća u pripovedanju, jer tako zamišljam novinara koji samo meni objašnjava šta je tačno problem u priči i zašto ja moram da znam za to. Najjači utisak su mi kolege koje vole svoj posao i koji su spremni da idu do kraja.

Koliko je vremena neophodno za jedan ovakav projekat? Da li ste imali pomoć?

Za priče o Kostolcu mi je bilo potrebno oko šest meseci, od čega sam poslednja dva meseca mislila da ću da poludim od intenziteta rada, a priče su samo izmicale. Situacija sa Kostolcem se menjala svakodnevno. To su bile moje prve priče o energetici i još nekim oblastima o kojima vas na fakultetu ne uče, a i od kojih godinama „bežite”. Nakon puno istraživanja, čitanja stotina stranica zakona i drugih akata, domaćih i međunarodnih, neizmerno su mi bila značajna objašnjenja ljudi iz struke i njihovi saveti. Da se razumemo, ničiju reč ne treba uzeti kao apsolutno tačnu, ali meni su ti ljudi tad pomogli da bolje razumem situaciju.

Najveća podrška – kad je bilo najteže – došla je od urednika. Imala sam privatnih problema baš kada je trebalo da „zapnem”, jer to tako ide, jelte, ali zajedno smo gurali dalje. Žiri nije ni svestan šta je sve nagradio svojom nedavnom odlukom, ali hvala im.

Šta odlikuje uspešnog novinara?

Ne smatram sebe uspešnom novinarkom, barem ne u toj meri da bih mogla da dajem neke mnogo mudre savete (ne još uglavnom), ima tu još da se radi i napreduje. Zato sam i „mlada”, zar ne? Mogu da kažem kako sam stigla ovde gde sam sad. Kako se trudim privatno, tako sam i u poslu iskrena koliko mi tema dopušta. Svaki mit počinje nekim skrivanjem, nekim tajnama i idealizacijama. Mene to zamara i guši i verujem da isto važi za naše sagovornike. Osim u retkim slučajevima, sagovornici dobro reaguju na iskren i otvoren pristup: „Molim Vas pojasnite mi samo ovo… Želim da razumem”. Nikako optužujući i već unapred donet sud, ma kakav osuđeni kriminalac da je.

Ako se dobro pripremite za svaki intervju, bićete sigurni u sebe i ono što znate, pažljivije ćete slušati sagovornika i moći da postavite dobro potpitanje. Koliko puta su mi rekli da sam „devojčica”, toliko puta su menjali izraze lica tokom intervjua. Pripremljen novinar je nedodirljiv. Zatim slušaš, a onda sledi preispitivanje sopstvenih uverenja. Poređaš činjenice na sto i samo se njima koristiš. Problem sa nekim kolegama je što su prestali da se preispituju. Ja sam sebi najveći kritičar, a bogami i kolegama sa kojima radim. Dugujem im to, verujem da je kritika pomoć i podrška, tako su i mene uspešnijom učinile moje uspešne kolege. Još nešto – nemate pojma gde je granica sopstvenih mogućnosti dok je ne pređete barem nekoliko puta. Nema odustajanja.

Koliko će ova nagrada uticati na dalji tok karijere? Da li su ambicije veće?

Svaka priča me ostavi samo sa jednom ambicijom, a to je da se naspavam. Možda je smešno, ali se nisam šalila. Svi mi u CINS-u dajemo sebe više nego što organizam može da podnese, tako da sa nagradama možemo mirno da spavamo.

Možda će biti teže zadovoljiti tuđe apetite nakon ovakvog uspeha CINS-a, ne samo zbog ove, već zbog sveukupno pet nagrada koje smo dobili ove godine. Volela bih da sve to znači da će mi se jednom u Srbiji pružiti prilika da napredujem u svom poslu i van okvira CINS-a, ali nisam optimista. Naravno, moja ambicija za novim izazovima ne jenjava i jedva čekam sledeći!

Šta je uticalo na izbor teme kojom ste se bavili? Možete nam reći nešto više o problemu za koji ste se založili?

U ovom konkretnom slučaju izbor teme je bio određen okvirima projekta, a to je energetski sistem Srbije. Nakon razgovora sa izvorima pojavila se mogućnost da nešto nije u redu sa projektom izgradnje novog bloka termoelektrane Kostolac B i proširenjem kopa uglja Drmno.

Kada sam počela rad na istraživanju, krenula sam od jedne ideje, međutim, kako se često i dešava, nakon mesec dana to je bila sasvim drugačija priča. Ispostavilo se da se Srbija samo zvanično okrenula stvaranju uslova za proizvodnju obnovljivih izvora energije, dok paralelno Vlada Srbije garantuje za kredit od 608,2 miliona dolara koji se ulaže u najprljaviji oblik proizvodnje energije – sagorevanje lignita. U pričama koje su izašle na sajtu CINS-a, bavila sam se brojnim problemima sklopljenog posla sa kineskom bankom, koji su doveli do kršenja domaćih zakona i međunarodnih propisa od strane Srbije.

Da li će ova nagrada uticati na građane da se zalažu za probleme u Srbiji?

Ova nagrada će, nadam se, uticati na potencijalne čitaoce da nam poklone svoje poverenje, potvrditi hrabrost onih koji to već čine, ali, pre svega, nadam se da će ova i druge nagrade podstaći studente novinarstva da se oprobaju u ovakvoj vrsti novinarstva. Što se građana tiče… Nemam odgovor na pitanje šta može da motiviše građane da se zainteresuju za sopstvene živote u ovoj zemlji ili živote drugih. Ne mogu da opravdam ničiju ravnodušnost, ali mogu da razumem želju da stvarima, koje misle da ne mogu da promene, ne dopuste da ih uguše. Zato mislim da je krajnje vreme da ljudi shvate da su zajedno moćniji od svakog pojedinca, ali da bi delovali moraju da budu informisani.

Možete li nam otkriti da li postoje neki novi projekti na kojima radite u CINS-u?

Sad bih se našalila nešto sa „ako ti to budem rekla…”, ali previše je naoštrena atmosfera u etru za bilo kakve neslane šale. Koleginice rade na ažuriranju baze podataka o postupcima koji se vode protiv funkcionera, tako da ćemo uskoro na sajtu imati nove informacije o tim postupcima i krivičnim prijavama. U pripremi je i set priča o tome šta je istraživačko novinarstvo, za koje se nadam da će pomoći onim mlađim novinarima da se opredele. Osim toga, radimo na veoma uzbudljivim istraživačkim pričama koje jedva čekam da dobijete priliku da pročitate!